Читај ми!

Знате ли где је столовао Змај Огњени Вук? Некадашње престоно место зарасло у коров

Средњовековне тврђаве сведоци су времена, али и нашег односа према културној баштини и наслеђу. Нажалост, Купиник – последње престоничко место где је столовао Змај Огњени, Вук Гргуровић Бранковић, готово је непознато у школским и националним књигама.

Пре скоро шест векова била је престонички понос. Српска државност се бранила са обала Саве, у Срему се градило у духу хришћанства, у Купинову штитила круна од османске најезде. Данас се Купиник брани од немара, заборава и природе.

„После пада Смедерева 1459. године српска круна се сели у Купиново. Ово је последња средњовековна српска престоница. Одавде су Бранковићи владали још читавих 70 година. Бранковићи који су били велики ктитори фрушкогорских манастира, подигли манастир Крушедол. Значи, једна моћна династија није заслужила да 70 година буде под велом магле“, наводи Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица.

Између шипражја и наталожене земље камене зидине одолевале су вековима у савском рукавцу. На деспотским одајама узрастао је шљивик, над српском историјом маховина и шаша. Нису штедели труда ни стручњаци ни мештани да Купиник не зарасте и у заборав.

„Димензије горњег града тврдо зидане трвђаве су 60 са 60, са четири угаоне куле различитог облика на угловима и петом улазном капијом. У резиденцијалном делу боравио је властелин деспот и елита, војна постава, док је у доњем граду у подграђу било цивилно насеље“, објашњава археолог Перица Одобашић, председник МЗ Купиново.

Археолог Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Биљана Лучић, наглашава да је изградња утврђења био озбиљан грађевински подухват.

„Она је рађена од опеке и камена и сваки од ових обимних зидова на којима ми данас стојимо налази се на дрвеним шиповима који су у ствари дали чврстину овом утврђењу“, наводи Лучићева.

Шанац дубок три метра окруживао је утврђење, а до цркве Светог Луке на обали изграђеној половином 15. века водио је раскошан дрвени мост дуг више од стотину метара. Данас се до тврђаве на острвцету у Обедској бари може доћи само чамцем.

Два археолошка кампа и надлежни покренули су престоничку причу о Купинову. Уложено је чест милиона динара како би се започело на заштити вредног наслеђа.

„Ово је од историјског значаја за општину Пећинци. Откупили смо земљиште око Купиника јер сматрамо да ће овај локалитет бити један од најзначајнијих туристичких дестинација на територији општине Пећинци“, истиче Синиша Ђокић, председник општине Пећинци.

Пројекат заштите и презентације је, кажу у Срему, од националног интереса, а Купиник снажан идентитески симбол. О 70 година борбе за српску државност између два царства се мало зна, а о 70 година бивше заједничке државе су пуни уџбеници.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи