Човек годинама чувао камен верујући да је злато, а било је нешто далеко вредније

Необични камен који је открио 2015. године у парку Мерибороу Дејвид Хол је однео кући и покушао да га исече убеђен да се унутар њега налази грумен злата – с обзиром на то да се парк Мерибороу налази у области у којој је аустралијска златна грозница била на врхунцу у 19. веку.

Како би разбио своје откриће Хол је користио тестеру за камен, угаону брусилицу, бушилицу, чак је покушавао и да га раствори киселином. Међутим, ни чекић није могао да направи пукотину.

Пошто су га ови силни неуспели покушаји на крају заинтригирали, Хол је одлучио да камен однесе у Музеј у Мелбурну.

Тако је после више година сазнао да није нашао златни грумен већ веома редак метеорит.

У научном раду који су објавили истраживачи из Музеја у Мелбурну, описано је да се ради о метеориту старом 4,6 милијарди година, који су назвали Мерибороу, по граду у чијој близини је пронађен.

Реч је о камену тешком 17 килограма који су успели да пресеку дијамантском тестером. Утврдили да у његовом саставу има висок проценат гвожђа, што га чини обичним хондритом Ха5.

Унутар камена су видљиве ситне кристализоване честице минерала које се називају хондруле.

„Метеорити су нам најјефтинији начин да истражимо свемир. Они нас враћају у прошлост и дају нам путоказе о старости, начину формирања и хемији нашег Сунчевог система, укључујући и Земљу“, објашњава Дермот Хенр, геолог Музеја у Мелбурну.

„Поједини метеорити пружају нам увид у дубоку унутрашњост наше планете. У неким метеоритима постоји 'звездана прашина' старија чак и од нашег Сунчевог система, што нам показује како се звезде формирају и еволуирају да би створиле елементе периодног система“, додаје геолог.

„Други ретки метеорити садрже органске молекуле као што су аминокиселине – градивни блокови живота“, наглашава Хенри.

Иако истраживачи још не знају одакле је метеорит дошао и колико је дуго могао бити на Земљи, имају неке претпоставке.

Наш Сунчев систем је некада био узаврела гомила прашине и хондрита. На крају је гравитација повукла много овог материјала ка планетама, али остаци су углавном завршили у огромном астероидном појасу.

„Овај конкретан метеорит је највероватније изашао из астероидног појаса између Марса и Јупитера, одатле су га избацили неки астероиди који су се сударали, а онда се једног дана разбио о Земљу“, наводи геолог.

Датирање угљеником сугерише да се овај метеорит налазио на Земљи између сто и хиљаду година.

Истраживачи тврде да је метеорит Мерибороу много ређи од злата. То је један од само 17 метеорита који су забележени у аустралијској држави Викторија, и друга је највећа хондритска маса, после огромног примерка од 55 килограма идентификованог 2003. године.

Конкретни примерак чак није први метеорит коме је требало неколико година да стигне до музеја. У невероватној причи коју је Сајенс алерт објавио 2018. године, једној свемирској стени је требало 80 година, два власника и да служи као камен да се поткоче врата, док коначно није откривено шта заправо јесте.

Зато ипак проверите да у свом дворишту немате изразито тешких и тешко ломљивих стена – можда седите на „руднику злата“.

Студија о метеориту Мерибороу објављена је у Proceedings of the Royal Society of Victoria.