Звезда падалица је метеор, али оно што падне на Земљу је метеорит

На небу изнад Ријеке, пре десетак дана камере хрватске метеорске мреже су снимиле ватрену куглу и пратиле је до њеног пада. У извештају стоји да је око 150 грама метеорита пало негде у планинама југоисточно од Ријеке на непроходном и опасном терену, па се потрага за метеоритом неће организовати.

„У питању је један изузетно сјајан метеор, у класи је болида, односно ватрених лопти, и сјај таквог објекта може да буде јачи и од сјаја Месеца, а оно што остане иза њих су метерорити“, објашњава гост Јутарњег програма, астроном Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

У међупланетарном простору се креће велики број малих тела који се називају метеороиди.

Када такво телео доспе у Земљину атмосферу, оно услед интеракције, у процесу аблације, сагори и остави светао траг. Та светлосно-акустична појава назива се метеор.

Ако ово тело у потпуности сагори, на површину Земље ће пасти у виду фине прашине, а уколико остане неки његов део и падне на Земљу, то се назива метеорит.

Метеори или звезде падалице, како их популарно називамо, нису ретка појава и готово сваке ноћи се може приметити неки спорадични метеор.

„Овај у Хрватској је стицајем околности коинцидирао са врхунцем метеорског роја Персеида који је био у ноћи између 12. и 13. августа, али није припадао том роју“, додаје Симоновић.

Како разликовати обично од небеског камења?

Многи мисле да су пронашли метеорите, али они се јако тешко проналазе и није их лако разликовати од обичног еродираног камења, наглашава саговорник Бојане Марковић. Да би се утврдило да је у питању небеско камење потребно је пресећи део метеорита и изложити га киселини и на основу реакције може да се утврди да ли је обичан или небески камен.

„Они су делимично и магнетични, али има и на Земљи магнетичног камења, тако да то не може бити једини критеријум“, напомиње астроном.

У Природњачком музеју се налази колекција метеорита пронађених на територији Србије. Три највећа су сокобањски, један од првих забележених, затим један који је пронађен на планини Јелици и један из Даниловграда из 1948. године. Они су прилично велики и део су једне веће целине.

Шта је потребно да и Србија добије метеорску мрежу?

Србија нема метеорску мрежу мада би то било изузетно корисно са научне стране, наглашава Бранко Симноновић. 

„На станици Видојевица постоји једна олскај камера која бележи такве појаве, али да би се метеорити откривали и проналазили неопходно је да постоји метеорска мрежа. То што је Србија нема у суштини је разлог новац, мада није у питању тако велики издатак, како би се могло помислити“, истиче гост Јутарњег програма. 

Метеорска мрежа је сложен и специфичан систем великог броја олскај камера које покривају цело небо. Важно је да опрема буде врло осетљива, односно да пријемник буде довољно осетљив да уочи одговарајућу појаву.

Други део мреже чини софтвер, односно систем који аутоматски бележи и препознаје такве објекте и процењује параметре који су важни за коначну триангулацију, али и да филтрира објекте који нису метеори, а којих на небу данас има веома много.