Читај ми!

Злогласни „Хитлеров балкон“ се отвара за посетиоце

Кућа аустријске историје намерава да отвори такозвани „Хитлеров балкон“ и омогући гостима музеја да га разгледају. То је место на којем је Хитлер објавио аншлус Аустрије.

Посетиоци Куће аустријске историје (Haus der Geschichte Österreich), музеја савремене аустријске историје који се налази у бечком Хофбургу, могли би ускоро из близине да разгледају и најзлогласнији балкон у историји те земље.

То је место на којем је Адолф Хитлер 15. марта 1938. пред окупљеним масом одушевљених Аустријанаца прогласио припајање Аустрије Трећем рајху.

Врата балкона још увек су затворена и посетиоци музеја још увек не могу да кроче на „Хитлеров балкон". Моника Зомер жели то да промени.

Директорка музеја тражи да се интегрише у поставке и отвори за јавност - како би се, објашњавајући, ојачало колективно историјско памћење и демократска садашњост Аустрије.

„Јасно нам је да тиме кршимо табу", каже Зомер за Дојче Веле.
Иако га зову „балкон", то место у ствари архитектонски много више изгледа као нека тераса, која се налази одмах изнад наткривеног улаза у музеј, одмах на бечком тргу Хелденплац. То је место на којем се одржавају или су се одржавали политички протести и разни скупови.

За Монику Зомер отварање балкона био би део дугорочнијег процеса којим би у музеју желели да се позабаве.

„Први корак би било отварање балкона за јавност и најављене групе посетилаца." А онда би могле да уследе и разне инсталације.

Реликт Хабсбуршке монархије

Балкон је одавно један од најпознатијих симбола Аустрије и националсоцијалистичке прошлости те земље - иако би требало нагласити да се његова улога у аустријској историји не ограничава само на ту еру.

Балкон је изграђен крајем 19. века, као део резиденције Хабсбуршке монархије - у последњим данима аустријско-мађарског царства, уочи Првог светског рата. На Хелденплацу су „сусретале" и најразличитије политичке идеологије у времену између два светска рата: свенемачки националисти, интернационални социјалисти и аустро-фашистички политичари. Сви они су на балкону држали говоре пред окупљеним масом на тргу испред Хофбурге. Често су на балкону седели и почасни гости.

Петнаестог марта 1938. око 200.000 Аустријанаца окупирало се на Хелденплацу како је поздравило Хитлера у тренутку док са злогласног балкона објављује припајање, односно „долазак мојих домовина у Немачко царство". И у годинама које су уследиле, многи су се окупљали на истом месту, да прославе годишњицу „Аншлуса".

Касно суочавање с нацистичким ером

Након Другог светског рата балкон је затворен. Аустрија је почела да се представља као „прва жртва" Хитлера и упорно је одбила да преузме сопствену одговорност за „Аншлус" и нацистичке злочине који су уследили. Тек крајем 90-их година прошлог века земља је почела критички да се суочава са својим улогом у тој епохи. Балкон је у послератној историји само једном отворен за јавност: 1992. на њему је говор одржао Ели Визел, жртва Холокауста.

Он је том приликом позвао на борбу против расизма и суочавање са сопственим прошлошћу: „Балкон није ништа. То је симбол, ништа више од тога. Прочишћење и променаде не могу почети од балкона. С тим се мора почети од самог дна (друштва, прим.ред) ", рекао је тада Визел.

Иако је то био једини говор одржан на балкону од краја Другог светског рата, директорка музеја Моника Зомер сматра да је тај наступ и претерано познат у Аустрији:

„Занимљиво је да се тај (Визелов) говор није урезао у колективно сећање. И зато, додаје, постоји могућност да се „прошири" историјски значај самог балкона - као симбол за ново, модерно схватање аустријске историје и критички однос према сопственој прошлости. Данас у Аустрији доминира национална свест о неопходности преузимања саговорности за нацистичку еру, каже Моника Зомер. „И баш зато мислим да је добро да се то потцрта и једним снажним гестом".

Велика подршка за отварање балкона

Са балкона пружа се предиван поглед на неке од најважнијих политичких институција Аустрије: осим трга Хелденплац, ту је и аустријски парламент. Са балкона се види и градска већница у Бечу изграђена у неоготичком стилу, а и седиште аустријске владе и аустријског председника. „Са балкона се пружа предиван поглед и веома је веома добра прилика да на том месту људи причају о значају демократије", каже Зомер. Она би, напомиње, желела да комбинује обилазак балкона са политичким образовањем о значају демократије, што њен музеј нуди својим посетиоцима.

Кућа аустријске историје покренула је и анкету у којој посетиоци могу да се изјасне да ли подржавају ту иницијативу или не. До средине марта гласало је више од 60.000 људи, а скоро 51.000 подржало је отварање балкона.

На веб страници „Балкон, грађевина",(Der Balkon, eine Baustelle) заинтересовани грађани могу да „аплоудују" и своје идеје о томе како би убудуће требало да изгледају као место. Моника Зомер још увек не зна да ли ће имати успеха са својом иницијативом. Постоје још неке грађевинске, али и безбедносне непознанице и промишљања која се морају уважити, каже она за Дојче Веле. Наиме, требало би спречити да та локација постане место у којој ће се сакупљати неонацисти. Али Моника Зомер је оптимистична: „Ако буде политичка воља, онда ће се пронаћи и начин да се уради.

број коментара 0 Пошаљи коментар