Замке анорексије

У жељи да појачају самопоуздање и изгледају лепо, девојке некада прибегавају дијетама које их одведу у гладовање, а онда и у болест - анорексију.

Пре свега психичко, а потом и физичко обољење, врло је тешко препозанти на самом почетку.

Неки од знакова су повлачење из друштва, депресија, нервоза и најблаже речено чудни ставови о сопственом изгледу.

Према речима мајке једне девојке која је боловала од овог поремећаја исхране, глад је била доминантан проблем који је много енергије одузимао.

Ћерка јој је смршала око 20 килограма и на примедбе да је премршава одвратила би да лепих има много, а наказних мало.

Анорексија је једно од ретких психичких обољења од којег се умире. Лечење траје између две и шест година и више од 50 одсто пацијенткиња се никада не излечи јер не прихвате да имају проблем ни када теже тек 25 килограма.

Чак свака пета особа са дијагностикованим обољењем умре са изузетно тешким здравственим проблемима.

„Што се тиче по живот опасних комликација, у литератури је описана остеопороза. Ту су многе компликације срчане, успорен рад срца, пулс је веома низак", истакла је специјалиста исхране докторка Вера Бировљев, нагласивши да може да се деси и да дође до акутног застоја срца.

Родитељи касно уоче болест, обично тек када девојка много смрша и када су компликације већ почеле.

Додатан проблем представља и то што особе са овим поремећајем исхране углавном не желе да се лече. Пре свега оболеле би требало одвести код психијатра, јер оне имају искривљену слику о себи и верују да им мршавост пружа сигурност.

Према речима докторке Марије Ђуровић психијатра у КБЦ „Др Драгиша Мишовић", кроз одбијање да једу и кроз страх који их уводи у болест оболеле имају доживљај да имају контролу.

„Имају утисак да имају контролу над храном, па над родитељима, над собом, заправо над својим потребама. Онда тај доживљај контроле им заправо даје доживљај моћи и сигурности", објаснила је др Ђуровић.

Оболеле од анорексије требало би да лечи читав тим лекара који чине психијатар, специјалиста за исхрану, ендикринолог и гинеколог.

И мушкарци болују од анорексије, али је број оболелих жена 10 пута већи, што је око два одсто женске популације. 

У Србији не постоји организована служба којој би особе са овим обољењем могле да се јаве за помоћ, а стручњаци истичу и да је велики проблем и то што се не спроводе кампање које би упозориле на опасности до којих доводи ова болест.