Мистерија зевања

Зевању је наука досад зачуђујуће мало посвећивала пажњу. Тек недавно је француски породични лекар Оливије Валусински објавио први приручник о овом питању, под насловом „Мистерија зевања у физиологији и болести", преноси Ројтерс.

У тој књизу су садржани резултати најновијих истраживања овог збуњујућег и неконтролисаног понашања. Књига претходи Првој међународној конференцији о зевању, која ће 24. и 25. јуна бити одржана у Паризу.

Оно што се засад зна је да просечан човек „зевне" 250.000 пута током живота, а да ембриони у стомаку то почињу да чине између 12 и 14 недеље трудноће, што сугерише да ова појава има важну неурофизиолошку улогу јер, према речима Валусинског, биће у зачетку, тешко свега 60 грама, иначе не би трошило енергију на зевање.

Сви кичмењаци зевају? 

Зевају и птице и рибе, у ствари готово сви и топлокрвни и хладнокрвни кичмењаци. Међу ретке зверке које досад нису „ухваћене" у зевању спадају жирафе и китови.

Међу људима је још увек распрострањено уверење да се зевањем повећава ниво кисеоника у крви и елиминише сувишан угљен диоксид, али ту теорија је наука напустила још осамдесетих година, откад је студија Американца Роберта Провајна показала да је ниво гасова у крви потпуно исти пре и после зевања.

То што зевамо кад нам се спава или нам је досадно, навела је недавно неке стручњаке на теорију да се тиме постиже повећање пажње.

Ово би могла да поткрепи и чињенца да зевамо када смо гладни, иако човеку, за разлику од лавова и других месождера, више није потребна повећана пажња да би уловио плен.

Сузбијање стреса 

Што се тиче падобранаца који зевају пред скок, и ту би могло да се ради о подстицању пажње, али има мишљења и да је у питању сузбијање стреса. Уочено је, између осталог, да пацови у кавезу изложени стресним стимулансима, зевају чешће него обично.

Једна друга теорија сугерише да се зевањем постиже расхлађивање мозга, чиме се штите церебралне активности и повећава ефикасност. Поставља се, међутим, питање зашто онда не зевамо више кад имамо повишену температуру и зашто и змије зевају, а не располажу механизмом за регулацију топлоте.

Оно што је сигурно је да је зевање заразно, што се повезује с људском способношћу емпатије. Снимањем мозга је, наиме, утврђено да се исти области у њему активирају кад према некоме осетимо емпатију, као и кад нас заразе зевањем.

Тестови личности су показали да на особе које пате од шизофреније или аутизма зевање других делује мање заразно.

Неки холандски научници зевање сматрају „позивом на секс", што би могли да потврде многи филмови и књижевни тексови, у којима се отворена уста, протезање и истурање груди код жена тумаче као такав сигнал.

Валусински наглашава да је веза између зевања и секса код животиња много очигледнија него код људи. Тако доминантан мужјак макаки мајмуна зева пре и после парења, што изгледа има везе с нивоом тестостерона, јер кад се такав мајмун кастрира и изгуби доманинатан статус, престаје и зевање.

Колико сте пута зевнули читајући овај текст?