Читај ми!

Сваки грађанин света може научити да спаси живот

Седам од десет срчаних застоја дешава се у условима ван болнице, код куће, на послу, на јавним местима, пред пролазницима, очевицима. Међутим, мање од 20 процената људи који се затекну на лицу места на крају пружи прву помоћ. Светски дан оживљавања се ове године обележава под паролом да сваки грађанин света може да научи да спаси живот.

Међународни комитет за заједничко деловање у области реанимације покренуо је 2018. године прву глобалну иницијативу којом скреће пажња на проблем наглог срчаног застоја. Црвени крст Србије, како наводи председник ове организације, проф. др Драган Радовановић, који је и председник лекарске комисије Олимпијског комитета Србије, покренуо је кампању са циљем да се подигне свест људи о потреби савладавања вештина прве помоћи, нарочито вештине оживљавања.

„Видите да свакодневно око нас, па чак и на местима где не бисмо очекивали такве ствари, као што је спорт који је више везан за забаву него неку озбиљну животну ситуацију, догађају се ови драматични догађаји, односно срчани застоји“, наглашава професор Радовановић.

Зато је неопходно да што више људи познаје вештине оживљавања јер са сваким изгубљеним минутом започетог базичног оживљавања у ванболничким условима смањују шансе за преживљавање. Процена је да се са сваким минутом шансе смањују за 10 одсто, ако се одложи давање прве помоћи.

„Друго, оживљавање је потпуно доступно и обука је потпуно доступна и треба да буде доступна свима. Кроз мрежу Црвеног крста доступна је у сваком делићу наше земље. И треће, да се та знања обнављају током живота. Обнављање знања и свести да сте део једног система који стално пружа подршку и снабдева вас новим знањима која се мењају из године у годину. То вам даје сигурност и самопоуздање да када се некоме догоди срчани застој негде на терену, да не уђете у панику да на адекватан начин поступите и спасите некоме живот“ додаје професор.

Уколико се прва помоћ пружи у року од три до пет минута, шансе за преживљавање су, према различитим статистикама, од 45 до 75 одсто. Све што се уради после тих три до пет минута, шансе се за преживљавање се значајно смањују.

Несигурност разлог зашто се људи устручавају да пруже прву помоћ

Основни разлог зашто се људи устручавају да притекну некоме у помоћ је несигурност у сопствену способност да пружите помоћ, а да не нашкодите угроженој особи. Управо кроз обуке које су стандардизоване, које нису компликоване и које дају адекватна знања и кроз стално обнављање тих знања сви они који су обучени ће стећи сигурност и самопоуздање, наглашава професор Радовановић.

„Зато је најважније, по оној старој изреци, 'у знању је моћ'. Што више улажемо у сопствено знање и способности, расте нам сигурност и могућност да другоме помогнемо", напомиње гост Јутарњег програма.

Црвени крст организује на читавој територији Србије, у 182 своје организације, обуке прве помоћи. То су стандардизовани курсеви који имају исти едукативни материјал, исти едукативни принцип и добијају се исти резултати обуке, без обзира да ли се ради у Београду или било ком другом делу Србије. Сви обучени грађани се налазе у јединственој бази података и кроз њу се позивају грађани да обнове и релиценцирају своја знања из прве помоћи.

У 2018. години обуку Црвеног крста је прошло 42.000 грађана, док је у току пандемије око 15.000 грађана завршило курсеве прве помоћи. Осим становништва, Црвени крст организује обуку и за одрђене службе, између осталог за саобраћајну полицију, ватрогасно-спасилачке јединице, војнике који су били на цивилном служењу војног рока. Обучавана је и делегација ОЕПС-а, делегација Европске уније, различите амбасаде, специјалне јединице Цивилне заштите, хеликоптерске јединице МУП-а, као и лекаре који спроводе обуку прве помоћи у војсци и други профили лекара како би могли да обучавају грађанство, објашњава др Радовановић.

Живот у твојим рукама

Црвени крст Србије припрема панел дискусију која промовише кампању „Живот у твојим рукама“ у сарадњи са Олимпијским комитетом Србије, а под покровитељством Министарства здравља Републике Србије.

Тема панела ће бити Нагла срчана смрт у ванболничким условима – значај правовременог реаговања, са посебним нагласком на срчану смрт у спорту.

„Видели смо у последње време на великом броју великих, малих, па и рекреативних спортских догађаја да се дешавају смртни исходи. Појавила се заиста велика потреба да се учесници у спорту, укључујући тренере, медицинске тимове, па и саме спортисте обуче вештинама прве помоћи и употребе аутоматског дефибрилатора који ће онда смањити ризик смртних исхода на спортским теренима, ако се деси изненадни срчани застој“, наглашава професор.

Идеја је и да познати спортисти буду промотери ових акција како би се привукао што већи број грађана.

„Ризик се из много разлога не може у потпуности уклонити, али потребно је предузети све потребне мере да се он смањи. И један живот нека буде спасен, то је велика ствар и велики успех“, закључује проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије и председник Здравствене комисије Олимпијског комитета Србије.

Сви заинтересовани на читавој територији Србије могу у свим организацијама Црвеног крста током целе године се пријаве на курсеве прве помоћи и свако може да се јави у своју подружницу и добије обавештење када се одвијају курсеви и која врста курса.

Како да препознамо да ли се ради о срчаном застоју

број коментара 0 Пошаљи коментар