Читај ми!

Хемичар Владимир Цмиљановић: Клиничка испитивања "ракетне" вакцине биће у Србији и Швајцарској

Хемичар др Владимир Цмиљановић је још 2007. године, радећи на Универзитету у Базелу, пронашао револуционарни лек који се користи у лечењу канцера. Данас је главни извршни директор компаније „Свис рокетс“ (Swiss Rockets) која ради на вакцини друге генерације, названој „ракетна“, чија клиничка испитивања ће се обавити у Србији и Швајцарској наредне године.

Истраживачки тим компаније „Свис рокетс“ ради на вакцини која ће у ствари бити ослабљени коронавирус, објашњава гост Јутањег програма, др Владимир Цмиљановић. То ће бити вакцина друге генерације која за разлику од вакцина прве генерације, као што је мРНА вакцина или оксфордска и руска које поседују само спајк протеин као главну компоненту коронавируса, има све протеине коронавируса што је јако битно како би нас наш имунски систем штитио на дуже стазе.

„Када се појави пандемија неког вируса, јако је битно да се што пре појаве вакцине прве генерације захваљујући којима смо успорили вирус, али са друге стране, вирус непрекидно покушава да преживи, мутира и покушава да заобиђе имунски одговор који су нам дале вакцине прве генерације“, напомиње др Цмиљановић.

Швајцарска се одлучила да ради интензивно на овом програму и подржи овај пројекат како би се што пре обезбедила вакцина која може да обезбеди шири спектар антитела, тако да ако вирус мутира антитела могу да га нападну са свих страна.

„С друге стране те такозване Т ћелије које потпомажу имунски систем, такозване Т ћелије убице. Оне могу да пронађу инфициране ћелије и вирус и да га одстране. Та наша вакцина има задатак да активира Т ћелије и историјски гледано, вакцине које дају имунски систем на десет или пет година, све оне активирају управо тај ћелијски систем. Вакцине прве генерације то немају и научници широм света раде на пројекту нове вакцине, и зато је симболично и названа 'ракетна' вакцина“, наглашава саговорник Тијане Јевтић.

Највећи проблем који су научници имали је да са нивоа молекуларне архитектуре све осмисле и направе ослабљен вирус, а да се избегну нежељени ефекти, како би добили вакцину која је по дефиницији најуспешнија. 

„Знамо за вакцине против богиња, против жуте грознице, знамо и за полио вакцину. Када смо били деца, сећате се, добили смо на коцки шећера полио вакцину. Све су то живи вируси, РНК вируси у ослабљеном облику и зато смо имали на дуге стазе заштиту“, објашњава научник.

Клиничка испитивања почињу у мају

Тек ће клиничке студије које ће се обављати у Швајцарској и Србији показати колико доза вакцине ће бити потребно. Рачуна се са максимално две дозе, али циљ је да она пружи дуготрајну заштиту. Уколико је неко примио вакцину прве генерације, моћи ће да прими и ову вакцину јер она само даје додатне компоненте имунском систему.

„Јер не знамо у ком правцу ће вирус да мутира. Може се десити да ослаби, али и да мутира тако да дејство вакцина прве генерације још више опадне. А то једноставно не знамо. Зато је потребно да даље интензивно радимо на тој вакцини коју планирамо да региструјемо до краја следеће године, али ће Србија и Швајцарска добити ту вакцину раније кроз клиничке студије које почињу у мају следеће године“, напомиње гост Јутарњег програма.

Ово су јако скупи пројекти, додаје др Владимир Цмиљановић, али је научноистраживачки тим компаније „Свис рокетс“ најпре добили подршку швајцарског Кантона Базел. Сада се прикључио и други кантон као и федерална влада Швајцарске кроз различите грантове, али и приватни инвеститори.