Идите на прегледе и када нисте трудне, поручује начелница „Народног фронта“

Пандемија је утицала на то да тамо где су могли да се избегну редовни гинеколошки прегледи, жене су бирале да сачекају да се ситуација поправи.

Проф. др Ана Митровић Јовановић, начелница дневне болнице у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“, поручује да морамо да научимо да живимо са пандемијом, јер ће она још да траје.

„Уколико се избегну редовни гинеколошки прегледи, неке ствари могу да дођу у фазу да нешто што смо могли лековима да излечимо, морамо да оперишемо или нешто што је могло да се оперише ако се касно јави може да дође у ситуацију да више ни оперативно лечење не може да буде избор“, нагласила је на почетку разговора докторка Митровић Јовановић.

Према њеним речима, није имала искустава да се закаснило када су у питању карциноми, али било је пацијенткиња које су пропустиле да после неких интервенција дођу на редован преглед после три или шест месеци како је то препоручено, када је требало да се апликује хормонска спирала или да хормонска терапија, те сада морају да се понове интервенције.

У Србији сваке године од рака јајника оболи око 900, а премине скоро 500 жена. Дешава се да чак и када болест покаже симптоме жене то занемаре.

„Постоји категорија жена која се редовно контролише, чак и више од онога што је препоручено, а имате и пацијенткиње које се само контролишу током трудноће и после порођаја се после пет или 10 година више не јаве гинекологу јер се добро осећају и немају никакве симптоме“, навела је др Митровић Јовановић.

Задатак гинеколога да стимулишу жене да оду на преглед и кад нису трудне

„Наше жене се лепо контролишу током трудноће и имају ту одговорност и према детету које носе и према себи током трудноће, али после трудноће морамо да их стимулишемо да су важне, да се јављају на редовне прегледе, да не чекају појаву првих симптома или непријатност која ће их довести код гинеколога већ да то узму као своју културу понашања да се макар једном годишње јаве у најближи дом здравља“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Србија је дуго била међу водећим земљама у Европи по броју оболелих од карцинома грлића материце због тога што нису спровођени скриниг програми.

„Некада је потребно 10 до 15 година да се процес развије. Таква пацијенткиња је имала године пре развоја инвазивног карцинома и да је долазила макар једном годишње то би се открило“, указала је професорка Митровић Јовановић.

Важност редовних прегледа: ни миоми, цисте, полипи нису безазлени

Миоми код највећег броја пацијенткиња не расту тако брзо. Нагли раст обично ће пацијенткињу довести код гинеколога. Уколико се код нефункционалних цисти пропусти тренутак за давање хормонске терапије у неким случајевима довешће до потребе за хируршком интервенцијом.

„Гинеколози се труде да лече пацијенткиње, да урадимо све да до оперативног лечења не дође. Постоје дијагнозе које захтевају оперативно лечење, али постоје лекови, инјекције које се дају са циљем да се успори или спречи даљи раст и уклоне симптоми као што је обилно крварење и анемија. То све можемо да лечимо конзервативно, без операције“, нагласила је др Митровић Јовановић.

У Србији се доста добро прате новитети у фармакологији која се примењује у гинекологији, лекови су регистровани и доступни.