Редовно и правилно прање руку спасава животе, подсећају епидемиолози

Светски дан хигијене руку је за све епидемиологе и све оне који се баве превентивном медицином веома значајан датум, напомиње професорка др Љиљана Марковић Денић, епидемиолог, гошћа Клинике „Наздравље“.

Колико дуго коронавирус опстаје у спољашњој средини

Вируси, као и други микроорганизми, опстају у спољашњој средини у зависности од типа вируса или површине на којој опстају.

Конкретно, вирус САРС-КоВ-2 који изазива обољење ковид 19 опстаје и до неколико сати у аеросолу, четири до пет сати на бакру, око сат времена на картону, али оно што је нарочито значајно, два до три дана на пластичним површинама и површинама од челика, наглашава професорка.

„Ово није водећи пут преноса вируса, већ пре свега капљице и капљична језгра, али је могуће да се он пренесе и индиректним путем. Уколико додирнемо површине које су контаминиране и иза тога не обавимо хигијену руку него додирнемо уста, нос или око, с обзиром да су улазна места овог вируса коњуктива и слузокожа респираторног система, можемо на тај начин да унесемо вирус у организам“, додаје докторка.

Како треба руке прати

Још 2006. године Светска здравствена организација је основала Алијансу за безбедност пацијената чији је Србија постала члан 2008. године, а основан је и Национални програм за хигијену руку како у здравственим установама, тако и за општу популацију.

„Није довољно само опрати руке, већ је важно и на који начин и колико дуго. Између прстију пре свега јер се ту највише задржавају микроорганизми, палчеви такође, и обавезно бар 20 секунди. Зато се овогодишња акција и води под мотом 'Секунде спасавају животе‘“, објашњава саговорница Иване Божовић.

СЗО је промовисала и ново средство које је до сада коришћено само у болничкој средини, а сада је доступно свима, које је на бази алкохола и глицерина који штити кожу од оштећења.

Уколико перемо руке водом и сапуном онда би поступак требало да траје и до 40 секунди, а средством на бази алкохола само трљање док алкохол не испари треба да траје 20 секунди.

Болничке инфекције

Ова врста инфекција се и даље колоквијално назива болничке инфекције, а у ствари се односи на све потенцијалне инфекције које се могу догодити у било којој установи здравствене заштите, али и у старачком дому, на пример, или колима хитне помоћи.

Ова врста инфекција није искључиво последица непажње или грешке, напомиње професорка Љиљана Марковић Денић, већ микроорганизми мигрирају из ендогене флоре која влада на овим местима или флоре самог пацијента.

Важно је имати на уму да се 80 одсто свих болничких инфекција пренесе путем руку, директним или индиректним контактом, додиривањем контаминираних површина.