Срчана слабост је узрокована свим другим кардиоваскуларним болестима и захтева доживотно лечење

Последњих годину дана смо, с праваом, сви опседнути коронавирусом, али не смемо заборавити да кардиоваскуларне болести и срчана слабост још увек убијају много више људи него ковид-19, напомиње академик Петар Сеферовић, кардиолог и председник Европског удружења за срчану инсуфицијенцију.

„Ми смо постали жртве сопственог успеха. Врло успешно лечимо инфаркт срца. Врло успешно лечимо артеријску хипертензију. Имамо одличне лекове и продужавамо живот тих болесника, али омогућавајући да они живе дуже, срце долази у фазу да оболи и да ослаби те да се појави срчана слабост“, наглашава академик Сеферовић.

Управо ти показатељи су омогућили кардиолозима да схвате да је фактор за срчано обољење, генерално фактор ризика и за срчану слабост. Срчана слабост је предвидива, излечива и данас постоје добри лекови.

Симптоми и дијагноза

Проблем код срчане слабости је и то што су њени симптоми општи – малаксалост, гушење, нешто што може да се припише умору и знак је многих других болести, те због тога болесници најчешће занемарују своју болест. Решење је да се јаве лекару који ће недвосмислено да искључи друге болести и постави дијагнозу.

Дијагноза се поставља клиничким прегледом, разговором, уобичајеним кардиолошким прегледом, а посебно је поуздана ултразвучна дијагностика.

Савремени начин живота који повећава вероватноћу да људи врло рано добијају повишен крвни притисак, повишен шећер у крви, повишен холестерол, недостатак кретања, пушење и потпуно занемаривање сопственог здравља представља, суштински оно што омогућава срчаној слабости да се појави, напомиње доктор.

„Фактори ризика треба да буду препознати и болесник треба на време да заустави тај зачарани круг који га води до слабљења срца. Нарочито је важно да се има у виду да неки болесници имају већу шансу да оболе од срчане слабости и то је нешто што представља опомену лекарима да такве болеснике што пре интензивно лече, како лековима, тако и хигијенско дијететским режимом“, наглашава др Сеферовић.

Нова терапија продужава живот и до осам година

Ових дана је на Конгресу кардиолога било речи и о иновативним терапијама за лечење срчане слабости. Лекари знају много о срчаној слабости, а кардиолози из Србије су у том погледу међу најистакнутијима у Европи, напомиње гост Јутарњег програма.

На последњем Конгресу кардиолога су сабране све информације о последњим дометима у лечењу срчане слабости. Нови терапијски принципи се примењују и у нашој земљи.

„Нови лекови продужавају живот болесника, смањују тегобе и омогућавају да се срце опорави. Ови лекови пружају једну потпуно нову перспективу у лечењу срчане слабости“, напомиње професор Сеферовић.

Такође, постоје нови лекови који су се појавили из једног потпуно неочекиваног дела медицине, а то су лекови против шећерне болести који су изузетно ефикасни и у лечењу срчане слабости. Нови лекови су доступни у Србији, могу да се купе, а Удружење за срчану слабост Србије ће предузети мере да Републички фонд здравственог осигурања ове лекове стави на позитивну листу.

Коронавирус и болести срца

У интензивним негама оболелих од ковида-19 трећина болесника нема симптоме болести плућа, већ су болесници са кардиоваскуларним манифестацијама, пре свега са сиптомима запаљења срчаног мишића, срчане слабости, али и последица које изазива тромбоза крвних судова са оштећењем органа као што су срце, мозак и бубрези.

„Важно је да разумемо да је потпуно редефинисан појам коронавируса. Респираторна компонента је и даље веома важна и доминантна, ипак велики број болесника добија тромботичне компликације и то је оно што објашњава неколико случајева који су се збили у последњих неколико дана, када су млади људи, па чак и труднице, изгубили живот због коронавируса“, наглашава академик Сеферовић.

Данас се апсолутно зна да је срчани мишић подложан запаљењу од коронавируса. Овај проблем се јавља код седам до 15 одсто болесника.

„Целокупна прича је прича системског обољења. То више није само респираторна прича, већ прича која нам говори да болесник када оболи, оболева у глобалу и то је објашњење зашто ови болесници месецима после саниране болести не могу да поврате своју нормалну физичку активност, професионалну активност или активност у својој породици“, наглашава гост Јутарњег програма.

Код болесника код којих се зна да имају неко претходно обољење, унапред се зна да могу имати теже последице уколико оболе од ковида-19. Међутим, троботични потенцијал коронавируса је такав да ове компликације погађају потпуно здраве људе.

Да ли коронавирус трајно оштећује срце?

Тегобе болесника који су оболели од ковида-19 могу бити велике, а да објективни показатељи снаге срчаног мишића и његове функције пуњења показују да је све у реду. Ова ситуација је и одраније позната код болесника који су имали грип.

Ковид-19 је, наглашава кардиолог, општа инфекција која организам доводи у стање смањене могућности за обављање физичке активности, смањеног менталног капацитета, и што је посебно важно, излаже га опасности од поновне инфекције.

„То не смемо заборавити. Поновна инфекција коронавирусом постоји. Она за сада није честа, а како ће бити у будућности, преостаје нам да видимо. Зато је једини начин да се од тога заштитимо вакцинација, вакцинација и вакцинација“, наглашава академик Петар Сеферовић на крају гостовања у Јутарњем програму.