У Србији у свакој петој породици живи дете са поремећајем говора и језика

Око 60 одсто предшколаца у Србији не изговара правилно све гласове, муца, има проблем са понашањем и концентрацијом. На ове податке упозоравали су стручњаци пре епидемије коронавируса. На шта нас данас упозоравају?

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Силвана Пунишић, логопед са Института за експерименталну фонетику и патологију говора, и Зорана Филиповић, клинички психолог на Клиници „Др Лаза Лазаревић", објасниле су промене код деце и тинејџера које настају у развоју и одрастању.

Како је пандемија ковида-19 утицала на развој говора код деце и шта се могло уочити последњих месеци

„За експлицитне резултате и податке о утицају саме епидемије на поремећаје вербалне комуникације, од изговора гласова до сложенијих поремећаја у развоју говора и језика, рано је говорити из угла науке, али се на томе ради", истакла је Силвана Пунишић.

Она додаје да ће деца која су започела третмане и престала са њима, а спремају се за школу, ако је лечење било у почетној фази, имати последице у говору. Секундарне последице неразвијене вербалне комуникације су поремећај пажње, поремећај понашања и школских вештина, објаснила је. На основу анкета које је спровео Институт, у свакој петој породици живи дете са поремећајем говора и језика. Исто тако утврђено је да су и родитељи и деца под стресом.

Како пандемија коронавируса у Србији утиче на ментално здравље малишана

„Понашање и реакција деце на ову ситуацију у великој мери зависи од реакције и понашања родитеља. Деца не морају у потпуности да буду свесна ситуације у којој се налазе, али су јако осетљива на било какве узнемирености родитеља. Деца су као сунђер који упија емоције родитеља, и у зависности од узраста, реакција се може испољавати на различите начине.
Важно је рећи за адолесценте да се код њих неке тешкоће могу испољавати у понашању, повећаној иритабилности, анксиозности и депресији, осцилација у расположењу", истакла је Зорана Филиповић.

У ком тренутку дете треба да изговори прве гласове, прву реч, прве реченице

„Период гукања су већ гласови, у трећем месецу су грлени гласови. Реченица се очекује између 12. и 15. месеца. У Србији је огроман број деце која нису проговорила и нису скинула пелене, немају адекватну интеракцију, социјалну и вербалну. Претерано су испред електронских медија, телефона, телевизора. У Србији је тренутно око 350 логопеда који могу да се посвете деци. На 20.000 становника је један логопед. Ситуација је алармантна", рекла је Пунишићева.