Читај ми!

У Србији у свакој петој породици живи дете са поремећајем говора и језика

Око 60 одсто предшколаца у Србији не изговара правилно све гласове, муца, има проблем са понашањем и концентрацијом. На ове податке упозоравали су стручњаци пре епидемије коронавируса. На шта нас данас упозоравају?

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Силвана Пунишић, логопед са Института за експерименталну фонетику и патологију говора, и Зорана Филиповић, клинички психолог на Клиници „Др Лаза Лазаревић", објасниле су промене код деце и тинејџера које настају у развоју и одрастању.

Како је пандемија ковида-19 утицала на развој говора код деце и шта се могло уочити последњих месеци

„За експлицитне резултате и податке о утицају саме епидемије на поремећаје вербалне комуникације, од изговора гласова до сложенијих поремећаја у развоју говора и језика, рано је говорити из угла науке, али се на томе ради", истакла је Силвана Пунишић.

Она додаје да ће деца која су започела третмане и престала са њима, а спремају се за школу, ако је лечење било у почетној фази, имати последице у говору. Секундарне последице неразвијене вербалне комуникације су поремећај пажње, поремећај понашања и школских вештина, објаснила је. На основу анкета које је спровео Институт, у свакој петој породици живи дете са поремећајем говора и језика. Исто тако утврђено је да су и родитељи и деца под стресом.

Како пандемија коронавируса у Србији утиче на ментално здравље малишана

„Понашање и реакција деце на ову ситуацију у великој мери зависи од реакције и понашања родитеља. Деца не морају у потпуности да буду свесна ситуације у којој се налазе, али су јако осетљива на било какве узнемирености родитеља. Деца су као сунђер који упија емоције родитеља, и у зависности од узраста, реакција се може испољавати на различите начине.
Важно је рећи за адолесценте да се код њих неке тешкоће могу испољавати у понашању, повећаној иритабилности, анксиозности и депресији, осцилација у расположењу", истакла је Зорана Филиповић.

У ком тренутку дете треба да изговори прве гласове, прву реч, прве реченице

„Период гукања су већ гласови, у трећем месецу су грлени гласови. Реченица се очекује између 12. и 15. месеца. У Србији је огроман број деце која нису проговорила и нису скинула пелене, немају адекватну интеракцију, социјалну и вербалну. Претерано су испред електронских медија, телефона, телевизора. У Србији је тренутно око 350 логопеда који могу да се посвете деци. На 20.000 становника је један логопед. Ситуација је алармантна", рекла је Пунишићева.

Када дете треба водити код логопеда или психолога

Било које неуобичајено понашање које значајно одступа од понашања које је дете до тада показивало, захтева одлазак код психолога ради превенције.