Не избегавајте зубара због пандемије, сачувајте здрав осмех

Сви сегменти живота, неки мање други више, другачији су у односу на то како су изгледали пре него што се појавио коронавирус. Исто важи и за одлазак код зубара.

Председник Удружења стоматолога Србије професор доктор Обрад Зелић указује да је на слабији одлазак код стоматолога током пандемије утицао страх од коронавируса, али и то што су многи остали без новца.

„Ми заборављамо економски аспект пандемије, многи нису радили, а стварно их је и плашило (да се не разболе), плашило је и нас. За десет наших колега, стоматолога знамо да су умрли од пандемије, а могуће је и више. За нас је велика опастност јер смо у непсредном контакту с пацијентом“, истакао је др Зелић.

Према његовој оцени, епидемија је утицала негативно на стоматолошки картон нације јер све што треба да се уради код зубара „чека боље дане“, а без терапије запаљенски процеси, пародонтопатија, каријес и друга обољења напредују свакодневно.

„Живот није стао. Стоматолошки факултет практично непрекидно ради. Стоматологија се и код нас и у свету, неколико месеци након почетка пандемије, вратила условно речено у нормалу. Број пацијената јесте нешто мањи“, истакла је проф. др Тамара Перић са Стоматолошког факултета у Београду.

Решавана су ургентна стања – повреде, отоци, болови који нису могли да сачекају боља времена, као и нека лечења која су била у току морала су да се наставе.

„И на Стоматолошком факултету и све колеге из приватне праксе које ја познајем поштујемо стриктно све мере које су нама познате и од раније, а сада смо их подигли на много виши ниво“, нагласила је др Перић и признала да су на почетку пандемије стоматолози били и уплашени и збуњени.

Сада постоје јасно дефинисани протоколи које су издали и домаћа и светска стоматолошка удружења о томе како преношење коронавируса приликом рада са пацијентима свести на најмању могућу меру.

Мобилни телефон и интернет део стоматолошког прегледа  

После годину дана борбе са коронавирусом, нема велике разлике у томе због чега се пацијенти јављају зубару.

„Људи подједнако имају каријес, подједнако их боле зуби, али су заинтересовани и за редовне контроле и превентивни рад. Добро је што су нам у овој ситуацији интернет и мобилни телефони доста помогли. Уопште у медицини па и стоматологији, имамо могућност да пацијенти сниме своје зубе или зубе свога детета и да доста тога можемо електронским путем да обавимо“, објашњава др Перић.

Др Зелић скреће пажњу на податак који је објавио један од најпознатијих медицинских стручних чаосписа The Journal of the American Medical Association, а односи се на дерматологију, али погађа и оболења уста.

„Мали је узорак и кратко је време, али су нашли да између 17 и 21 одсто пацијената са ковидом имају неке промене на кожи, а велики проценат њих промене и у устима. Симптоми се јављају у току болести, а неки од њих остају и кад прележе. Јављају се мрже по кожи, копривљача, пликови по кожи и у устима, а у стоматологији црвен језик, чак је било случајева да је 'ољуштен', црвене десни“, наводи професор Зелић и додаје да су за губитак чула укуса биле „одговорне“ оштећене папиле на језику.

О дугорочним последицама ковида и на опште здравље, а и на орално здравље тек ћемо читати у наредним годинама.

„За неке закључке још је рано јер још имамо мали узорак“, рекла је професорка Перић.

Стрес се помиње у свим областима медицине, па тако и у стоматологији и у време коронавируса.

„Све је популарнија уградња имплантата. Једна од озбиљних контраиндикација за уградњу имплантата је шкрипање зубима, бруксизам. Он ће уништити те имплантате. Стрес у ово време може само да погорша стање“, указао је др Зелић.

Мере против ширења коронавируса у стоматологији подразумевају већи степен хигијене, редовну дезинфекцију и између свака два пацијента, заштиту опрему, ређе заказивање.

Будући да ће пандемија трајати још неко време, важно је да се орално здравље не запостави.

„Мораће пацијенти да се обрате лекарима. Морају да се врате у ординације“, нагласио је др Зелић.

Професорка Перић истиче да су савети за пацијенте увек исти: „И за мале и за одрасле важе иста правила. Пре свега, орална хигијена по добро познатим инструкцијама и оно што је подједнако важно адекватна исхрана, то јест контролисан унос шећера“.