Мигрена није главобоља, она је више од главобоље

Када се говори о мигрени, мора се имати у виду да постоје велике индивидуалне разлике у учесталости, трајању, присуству придружених симптома, као и терапијској ефикасности.

Мигрена је хронично неуролошко обољење које се у неким случајевима јавља већ у раној младости, односно, најчешће у адолесценцији и траје током целог живота, а код жена престаје у периоду менопаузе.

„То је једнострана пулсирајућа главобоља која је праћена некада повећаном осетљивошћу на светлост, буку, мирисе, повећаном мучнином, а некада и повраћањем. Траје између четири и 72 сата и може да буде изузетно јака“, објашњава неуролог др сци. мед Срђан Сретеновић.

Главну улогу у синтези бола има један нерв – тригеминални нерв који има нервне завршетке на зидовима великих крвних судова мозга и можданих овојница. Kaда се догоди неурогени поремећај који је потребан за активацију мигренске главобоље, коју некада чине и наследна основа, а некада спољашњи фактори, али и унутрашњи, као што су стрес, менструални циклус код жена, поремећај исхране, гладовање и друго, стварају се услови да се активира тај „пут бола“.

Долази до лучења неуро пептида, супстанци које активирају процес настанка болног импулса који се потом шири путем сензитивног нерва који има функцију да преноси сигнал бола.

„Тај бол се пројектује према можданом стаблу и тај контакт, то дешавање између нерва и зида крвног суда доводи до перцепције пулсирајућег бола. Ти импулси из сегмента можданог стабла путују према вишим можданим структурама, хипоталамусу и одређеним кортикалним регијама те ми заправо стичемо просторну оријентацију бола, знамо где нас боли, и емоционалну реакцију, нешто што нас чини несретним и препознајемо га као нешто што значајно угрожава наше свакодневне активности“, додаје гост Јутарњег програма.

По чему мигрена није исто што и главобоља

Мигрена је специфична по томе што одређени параметри који је чине, као што је на пример интензитет бола који се на скали од нула до 10 категоризује као преко седам. Преко 80 одсто популације има проблем са такозваном тензионом главобољом којој се интензитет креће између три и пет.

Још једна специфичност мигрене је и да се погоршава при физичкој активности, за разлику од обичне главобоље. Мучнина и повраћање су такође, одлике мигрене.

„Најженственија болест“

Жене три пута чешће од мушкараца пате од мигрена иако са рођењем и у предпубертетском добу, деца оба пола имају подједнаке шансе од настанка мигрене. Међутим, у пубертету када почињу да се формирају другачији хормонски стандарди код мушкараца и жена, хормонски систем утиче на повећану учесталост мигрена код жена, напомиње доктор Сретеновић.

„Пад нивоа естрогена који се дешава три до пет дана пре појаве циклуса код жена и траје првих два, три дана циклуса је разлог да се окине мигрена. То се дешава и у периоду између два циклуса, када ниво естрогена досегне виши ниво и траје дуже“, напомиње неуролог.

Жене и у периоду перименопаузе када је хормонски систем естрогена прилично нестабилан имају већу шансу да им се повећа учесталост мигренозних главобоља, али у постменопаузном периоду мигрене престају.

Генетске предиспозиције за мигрену

Генетски фактори су такође веома значајни и у случају да један од родитеља има мигрену, 50 одсто је вероватноћа да ће и дете имати. Уколико, пак, оба родитеља имају мигрене шансе да ће дете наследити су 75 одсто.

„Мигрена се не наслеђује једним геном, односно мутацијом на једном гену, већ има полигено наслеђивање. Једино фамилијарна хемиплегична мигрена, где долази до поремеђаја на 19-пе3 хромозому је моногено наследна, али то је јако ретка форма главобоље која је праћена и неким моторним испадима. Међутим, полигено наслеђивање значи да више фактора из нас самих и утицаја спољашње средине стварају услов да праг за главобољу код мигренских пацијената буде нижи и да они чешће обољевају од таквих форми главобоље“, напомиње др Срђан Сретеновић.

Има ли лека

Мигрена има свој природан ток. Може да се утиче на фрекфенцију главобоља, али не може да се утиче на саму мигрену. Учесталост се може смањити усвајањем здравих животних навика, избегавањем стреса, квалитетом и количином сна. Свако пролонгирано или сувише кратко спавање, од препоручених шест до осам сати дневно, може бити окидач мигрене.

Такође и прескакање оброка и гладовање, начин исхране, изложеност треперавој светлости, бука су фактори који утичу на учесталост мигрена.

Мигрена и депресија

Сматра се да преко 60 одсто пацијената који болују од мигрене са најмање три главобоље месечно, заправо имају депресију. Неки радови показују да коморбидитет између мигрене и депресије је присутан код највећег броја пацијената. Узрок томе може бити управо велики број главобоља током једног месеца који доводи до осећања безнађа.

„Морам да кажем да релативно мали број лекара који се бави овом облашћу, не може да задовољи потребе великог броја пацијената који имају проблеме са великим бројем главобоља, не само мигренских. Тако да често долазе у ситуацију да неадекватно користе лекове и да им није добро објашњено када те лекове треба да користе. А врло често долази до прекомерне употребе аналгетика“, напомиње гост Јутарњег програма.

Мигрена и мождани удар

Епилепсија и мождани удар су ретке форме такозване компликоване мигрене.

Мигрена може да изазове мождани удар, али под одређеним условима, објашњава др Сретеновић. Мождани удар може да се деси у једној фази мигренске главобоље која се зове мигренска аура, од које болује око 25 одсто пацијената који уопште имају мигрене. То је скуп симптома који најчешће претходе главобољи и траје између пет и 60 минута.

„У том периоду долази до одређених појава које могу да провоцирају настанак можданог удара, али он мора да се деси у периоду настанка и трајања те ауре“, наглашава доктор Срђан Сретеновић.