Лековите биљке као храна, фарба, детаљ ентеријера

Народни травар Момчило Антонијевић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да биљке могу да се користе за разне ствари. Неке биљке као што је коприва су рекордери по броју и начину употребе. 

Зна се да се од коприве може правити платно, јер има изузетно издржљива влакна, као конопља. Коприва је богата микроелементима, има пуно калијума, калцијума, натријума, магнезијума, фосфора.

„Важна биљка је и куркума и ја сам је употребио да бих офарбао вунене чарапе које су добиле дивну наранџасту боју", испричао је народни травар Момчило Антонијевић.

И коприва се користи за фарбање. Копривом може да се фарба у зелено, ако се користи корен ове биљке може и у жуто. Од листа ораха добија се тамно браон боја.

Бајка о летећем ћилиму

Интересантна је и биљка коју ми називамо зрнеш, а у свету је називају ерганум хамала.

„Професор Радиша Јанчић са фармацеутског факултета који је предавао ботанику рекао ми је да је бајка о летећем ћилиму настала од зрнеша. Називају је још и турско црвено јер се користила за фарбање фесова у црвену боју. Некада је расла у нашој земљи, данас је има самоу околони Врања и заштићена је врста", рекао је Антонијевић.

„Све жене које су у Багдаду ткале тепихе и фарбале ту црвену вуну, додиривале су уста и после одређеног времена су имале осећај да се одвајају од земље и да лете. Ова биљка садржи неке од благоактивних супстанци и бајка о летећем ћилиму потиче одатле", додао је.

Лековите и мирисне биљке могу да буду леп део ентеријера. Такав један украсни тањир направиле су све студенткиње архитектуре које своју радионицу имају у једној подрум-гаражи на Новом Београду.

Ања и Николина саме сакупљају биљке и тиме задржавају контакт са природом. Природа је њихова неисцрпна инспирација и мотивација.