Како да дијабетес не управља вашим животом

О дијабетесу се протеклих месеци због пандемије коронавируса чешће говорило, јер су пацијенти са том болешћу у најризичнијој групи.

Госту Јутарњег програма Александару Опачићу, новинару и председнику Дијабетолошког савеза Србије, шећерна болест је дијагностикована у осмој години.

„Код мене се не зна шта је био окидач. Нико у мојој породици нема дијабетес, али да будем искрен, ево 23 године касније није ми ни битно. И да знам узрок, то не може ништа да промени. Суштина је оно данас, оно што вас очекује до краја живота и како се са тим на најбољи могући начин изборити, односно, како што квалитетније живети са дијабетесом“, наглашава Опачић.

Сазнање да имате дијабетес је за саму породицу као и за оболелог велики шок, али ипак се треба окренути позитивним стварима и схватити да дијабетес не мора да буде нешто што ће нас спутавати у животу, већ напротив, да може да нас изгради као личност и као карактер и да нас научи дисциплини и да на живот гледамо неким другим очима, додаје гост Јутарњег програма.

Неопходна је редовна контрола

Због пандемије коронавируса, како говоре подаци, тек сваки пети пацијент иде на редовну контролу, а академик проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета, напомиње да разлог томе није само небрига, већ и чињеница да су капацитети здравственог система преорјентисани на борбу против епидемије, чак су у првом таласу и амбулантни прегледи били укинути.

„Постоји и трећи аспект, а то је да и сам одлазак у здравствену установу, иако се ми јако трудимо да то не буде тако, ризик за заражавање од ковида. Тако смо имали једну лошу комбинацију свих тих фактора и зато су доласци у здравствену установу били јако смањени, а пацијенти у некој врсти изолације“, додаје академик Лалић.

Наравно, ово није био случај само код нас. У међувремену, покушано је да се разраде неки нови системи, а неки су настали и спонтано, наводи професор, како би се одржали контакти са пацијентима било телефоном, мејлом и другим средствима комуникације, мада то не може бити основа лечења.

Правовремено откривање и едукација

Шећерна болест се из перспективе пацијента јавља изненада, међутим, оно што је лоше, како наглашава професор, јесте чињеница да она дуго времена може остати непрепозната и да пацијент живи са њом годинама, а да не зна да је оболео. Зато то лекарима намеће обавезу детаљног скрининга.

Зна се и да је стрес један од фактора који утиче на скок нивоа шећера у крви, али је чињеница и да је немогуће избацити сртес из свакодневице. Али, како напомиње Александар Опачић битно је не бити оптерећен дијабетесом и да он не проузрокује стрес.

„Али да бисмо дошли на тај ниво, морамо бити добро едуковани, што је управо једна од мисија Дијабетолошког савеза Србије, да буде на услузи свима који живе са дијабетесом или онима који желе нешто више да науче“, наводи Опачић.

Дијабетес доводи до озбиљних компликација и на срцу и на бубрезима. Оно што је ново, како каже академик Лалић, јесте да су се у последњих три, четири године појавиле могућности лечења и лекови који делују истовремено и на снижавање нивоа шећера и на заштиту срца, односно бубрега.