Може ли се мождани удар спречити

Више од 25.000 људи годишње доживи мождани удар, многи нажалост и не преживе, а трећина пацијената има трајни инвалидитет.

Како наводи примаријус др мед. наука Маријана Вукићевић, специјалиста неурологије и в. д. директорке Специјалне болнице „Свети Сава“, до можданог удара најчешће долази због запушења крвног суда који храни мозак, без обзира на то да ли је у врату или мозгу.

„Запушење спречава доток крви у мозак, мозак трпи и умиру нервне ћелије, што доводи до испада њихових функција. И тада се јављају познати симптоми, као отежан говор и одузетост тела. Најчешћи узрок је болест крвних судова због неадекватног и неблаговременог лечења“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

С друге стране, додаје докторка, велика група можданих удара је последица кардиоемболијских можданих удара, односно, проблема са срцем када тромб, то јест угрушак из срца, долази до можданог крвног суда и запушава га.

Најбоља превенција у том случају, наглашава професор др Арсен Д. Ристић, специјалиста интерне медицине и кардиологије, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију Клинике за кардиологију КЦС, јесте препознати факторе ризика.

„Лоше регулисана артеријска хипертензија, то јест висок притисак, фактор је ризика број један, а то је масовна болест која захвата више од трећине популације. Поготову велике осцилације крвног притиска могу да буду у позадини можданог крварења, које је један од узрока можданог удара. С друге стране, крвни угрушци који настану у срцу и мигрирају из срца у крвне судове мозга, а разлог томе је што трећина циркулације из срца иде ка мозгу који је и те како зависан од добре циркулације и кисеоника“, додаје професор.

Када се крвни угрушци створе у срцу они се створе или зато што је срце ослабило из ма којег разлога, да ли због срчаног удара који је томе претходио, или још чешће, што се срчане преткоморе увећају, поготову лева срчана преткомора, и долази до неправилног срчаног рада где преткоморе раде великом брзином, негде од 200 до 600 откуцаја у минути и онда ту нема покрета. Преткоморе или трепере или лепршају, а када крв стоји у делу тела које се слабо креће или не креће, крв се згрушава, уколико нема лекова који то згрушавање спречавају. Када ти угрушци мигрирају ка мозгу, долази до исхемијског можданог удара, а то се све може спречити бољим лечењем крвног притиска, напомиње професор Ристић.

Људи који имају низак крвни притисак јесу у мањем ризику од можданог удара, али нису заштићени од емболијских последица, јер пацијенти са срчаном слабошћу обично имају низак крвни притисак пошто срце нема снаге да га подигне.

„Када се погледају укупни бројеви, мање је пацијената са ниским крвним притиском који доживе мождани удар, али су то тежи болесници од оних који имају висок притисак“, наглашава кардиолог.

Важно је реаговати на време

Какве ће последице оставити мождани удар највише зависи од тога да ли је препознат на време, наглашава др Вукићевић.

„Могу симптоми да трају само десетак минута. То су такозвани транзиторни, а у народу их зову 'шегртом', зато што се они занемаре, а за недељу дана могу довести до тешког можданог удара. Али ако се пацијент са таквим симптомима јави на време, добије адекватну терапију, прегледа, виде његови крвни судови, може се спречити тај велики мождани удар“, каже докторка.

Посебно је важно обратити пажњу на мождане ударе који су последица болести срца јер су они и најтежи, снажни, остављају највећи степен инвалидитета и јако мали број пацијената их и преживи.

Знаци упозорења

Свака криза свести, односно, сваки губитак свести, захтева добру и неуролошку и кардиолошку евалуацију и мора се проценити зашто је неко изгубио свест. То не мора бити потпуни губитак свести, објашњава професор Ристић, већ могу бити и омаглице или неуролошки испади који прођу после неког времена, а људи их често потцене.

Потребно је проценити и да ли има епизода неправилног срчаног рада које могу довести до настанка крвних урушака. Такође, важно је установити да ли има великих осцилација крвног притиска, као и укупан профил кардиоваскуларног ризика, пре свега, масноће у крви и висина шећера. Затим, стање крвних судова: да ли постоје сужења или слабост зидова крвних судова, да ли постоје анеуризматска проширења јер када пукну у мозгу, долази до можданог крварења које може довести до можданог удара.

Симптоми

Главобоља се јавља код можданог крварења или код можданог удара који је захватио мали мозак. Иначе, како наглашава др Маријана Вукићевић, главобоља није један од симптома исхемијског можданог удара који се најчешће јавља. Више је симптом утрнулост једне половине тела и пролазна слабост је нешто што људи обично не примећују.

„Често се пробуде са утрнулошћу у руци или нози која нестане за десетак минута и помисле да им је то последица неправилног положаја током спавања, а у ствари, можда имају сужење артерије која треба одмах да се оперише или да се решава на други начин, или имају срчану аритмију која такође може да се адекватно лечи и спречи“, додаје докторка.

„Буди мудар, спречи мождани удар“

Најкасније време да се превентивно реагује и провери кардиоваскуларна ситуација и спречи могућност настанка можданог удара је 40. година за мушкарце и 45. за жене, наглашава професор Ристић.

Пушење је такође један од најчешћих узрока лошег стања крвних судова и настанка можданог удара, тако да је престанак пушења нешто што морамо имати у виду.