Уколико дете стално грицка слаткише, ни прање зуба не помаже

Ових дана појавила се прича једног америчког стоматолога о томе да је имао много више интревенција у доба пандемије, посебно због прелома зуба. Каже да је узрок томе стрес, односно анксиозност, јер људи када су под притиском чешће шкрипе, односно шкргућу зубима.

Гост Јутарњег програма, професор др Дејан Марковић са Клинике за дечју и превентивну стоматологију Стоматолошког факултета у Београду, потврђује да стрес доводи до појачаног стискања зуба, такозваног бруксизма.

„Све оно што проживљавамо током дана, током ноћи 'некога кољемо зубима', како бисмо рекли. Значи, то стискање зуба се односи и на то, а самим тим када имате такве реакције долази до трошења зуба или испадања пломби, некада чак и до прелома“, напомиње професор.

Пандемија коронавируса утицала је на промене у практично, целој стоматологији, додаје др Марковић, јер мали број професија има потребу да буде у тако блиском контакту са својим пацијентом. С обзиром на то да су деца и млади најчешће асимптоматични преносиоци заразе, самим тим су и стоматолози као струка много више угрожени. Мере заштите постоје и настоји се да се ризик сведе на најмању могућу меру.

Шта кажу подаци?

Непосредно пре пандемије, после више од 10-15 година, урађено је епидемијско истраживање стања здравља зуба код деце од јасленог до школског узраста, како би се направио превентивни програм за децу и омладину до 18 година. Истраживање које је подржало Министарство здравља урађено је под патронатом Светске здравствене организације тако да су подаци релевантни и могу бити представљени у свету.

Истраживање је рађено и на деци јасленог узраста, од једне до три године, и показало се да већ у том периоду око 15 одсто деце има проблеме са поквареним зубима. Међутим 90 одсто тих зуба се не поправља.

„Питање је зашто се то не чини – да ли зато што родитељи не доводе децу или што стоматолози не поправљају, с обзиром на то да је то најтежи период за сарадњу са дететом“, додаје професор.

Најбоља превентива је начин исхране и орална хигијена, али подаци добијени из истраживања показују да ни ту није добра ситуација, јер више од половине родитеља деци у том узрасту пере зубе једном дневно или ређе, а више од половине пушта децу да перу зубе сама.

„Ми на клиници, када нас родитељи питају када да дозволе деци да сама перу зубе, кажемо да то учине онда када му дозволе да се само купа и пере косу. Тада је мануелно спретано, до тада је неопходна контрола и помоћ“, наглашава др Марковић.

Међутим, после узраста од три године, подаци о стању зуба код деце су све лошији. У периоду од три до шест година већ 50 одсто деце има каријес, да би после шесте године већ 80 одсто деце имало неки покварени зуб.

Зашто настаје каријес?

Фактор ризика за настанак каријеса је дужина задржавања хране у устима. Без обзира на то да ли је слатко, да ли слано. Чоколада свакако више утиче на развој каријеса од сланих грицкалица. Али све што се дуго задржава у устима може довести до каријеса, наглашава професор Марковић.

„Сврха прања зуба је да се остаци хране отклоне из уста, а исхрана је етиолошки фактор број један. Ја кажем родитељима, уколико дете не можете да одвикнете од флашице или не можете да се уздржите да му не дајете сваки час нешто слатко да грицка, онда не морате ни да му перете зубе.“

Неправилан положај зуба се правовремено лако решава

Однос према ортодонтским аномалијама, односно неправилном положају зуба који је чест проблем код деце, јесте готово подједнако заступљен у дечјој популацији. Неки родитељи на то уопште не обраћају пажњу, док постоје и они који до перфекције истерују и најмање ситнице које нису физиолошки неопходне.

Узроци овог проблема су различити, почев од генетике, преко лоших навика. Установљено је код великог броја деце постоји заостало, такозвано, инфантилно гутање, односно тискање језика између зуба које често доводи до ортодонтских аномалија које се лако исправљају.

Довољно је родитељима скренути пажњу на то и евентуално им дати одговарајуће апарате, како би се та навика пребацила на нормално жвакање, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, професор др Дејан Марковић.