Вежбање после ковида-19, опрезан опоравак пресудан

О здрављу, имунитету и физичкој активности разговарам овога јутра са два кардиолога, Др Иваном Петровић и др Драганом Кошевић са Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

„Од марта живимо неки други живот. Морамо да се навикнемо да живимо са коронавирусом. Млади људи и они између 30 и 50 година сматрали су да могу да вежбају и у теретани и напољу и нису обраћали пажњу. Међутим у другом налету коронавируса видимо да је доста младе популације погођено, а да опет не можемо без физичке активности“, каже докторка Петровић.

Читава ситуација у вези са пандемијом у великој мери је утицала на то на који начин се бавити физичком активношћу, колико, где – да ли у отвореном или затвореном простору.

Ту су, наравно, и последице које ковид-19 оставља на респираторни, кардиолошки и остале системе органа.

„Пандемија ковида-19, трајни закључци и препоруке биће доступни након годину до две, зато што се сада ослањамо на информације које имамо из претходних вирусних инфекција и епидемија САРС-а и МЕРС-а“, наводи докторка Кошевић.

Ипак, она истиче и да се са сигурношћу зна да овај вирус директно утиче на рад срчаног мишића. Немачка студија је показала да на 100 опорављених болесника који су имали тешке облике ковида-19 код 70 пацијената био захваћен и срчани мишић.

Због тога је веома важно како саветовати пацијенте да се врате физичкој активности, јер у противном може доћи до тешких последица.

Опрезно враћање физичком напрезању и вежбању

Петровићева подсећа да физичка активност не помаже само телу, већ и психи да се опорави после протеклог периода који је код многих изазвао анксиозност, депресију и страх и неизвеност код људи који се питају како да наставе свој живот.

Упркос томе, саветује да код пацијената који су имали асимптоматски или благи облик ковида-19, период опоравка након излечења треба да траје две недеље током којих не треба да се физички напрежу.

Докторка Кошевић објашњава да се након тог периода саветују краћи периоди лаке шетње, који могу из дана у дан да се продужавају, али без форсирања.

„Што се пацијената који су имали тежи облик и били хоспитализовани тиче, код њих се препоручује велики опрез. Треба да обаве један комплетан кариолошки преглед - електрокардиограм, ултразвук, тестови на тропонин, па и магнетна резонанца“, истиче Кошевићева.