Лековито биље чува здравље, за два месеца попили смо годишњу производњу чаја

Од почетка пандемије коронавируса у свету и код нас расте потражња лековитог биља. Кинези су први почели да говоре о имели као чају који има невероватна антивирусна дејства, али су и наше апотеке бележиле повећану тражњу белог слеза и жалфије.

У нади да ће спречити оболевање, односно подићи имунитет, многи су свакодневно испијали чајеве, што је потрошњу лековитог биља за два месеца изједначило са годишњом продајом. Због тога велики број ратара сада размишља да тренутне културе замене чајевима, јер у томе виде будућност и још већу потражњу. Доктор биотехничких наука Лука Радоја, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснио је каква је будућност лековитог биља и да ли ће се улагање исплатити.

„Лековито биље узгајамо на спонтани, самоникли начин по брдима и планинама и на плантажама. Производња лековитог биља плантажним поступком је инжењерски посао и нека се људи не залећу у такав посао, а да не знају како се то ради, за кога раде и по којој цени. Плантажно се узгајају зачинске и лековите биљке. Нана, камилица, линцура. Лековито биље је помоћни учесник у одржавању људског здравља и његовог имунитета, свет га користи 5. 000 година. Нови поступак узгајања је неопходан, да не губимо самоникле биљке, јер не знамо да их користимо. У том послу мора да постоји ред. На здравом земљишту се узгаја лековито биље уз помоћ стручњака, да не би било разочарења", рекао је доктор Лука Радоја.

Такође је додао да не можете мењати физиологију биљака. Мора се знати како се припрема земљиште за узгој одабраног лековитог биља. Постоје решења за то и зато се брину стручне службе Института за лековито биље.

"За нас је значајна линцура која је потребна за болести крвотока, проширених вена, и других проблема. Важна је и трава ива, али се брање мора контролисати и гајити на одређеним теренима. Свака биљна врста има своју технику, механизацију, треба да се  води рачуна о земљишној влази и да се биљне врсте узгајају на терену који је одређен за те биљке. Биљке се суше до 45 степени Целзијуса, у сушарама које су томе намењене.

„Задруге, којих има у Србији 24, су спона са узгајивачима и прерађивачима, оне треба да организују обуку за људе који желе да се баве овим послом", закључио је доктор биотехничких наука Лука Радоја.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 08. мај 2024.
16° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара