Грујичић: Циљ онкологије је да рак постане болест са којом се може живети

У свету рак има више од 18 милиона људи. Према подацима Института Батут, у Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа. Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола.

Гошћа Јутарњег дневника, професорка Даница Грујичић, вршилац дужности директора Института за онкологију и радиологију Србије наводи да је евидентно да расте број оболелих.

„Ако ми сваког дана, када нам ради свих осам апарата, озрачимо 450 људи и рецимо, у једној недељи завршимо лечење код 50 људи, појави нам се у тој истој недељи 80 нових или 70. Значи увек је више оних који долазе на лечење него оних чије смо лечење завршили. Да није било Онкологије 2 и да професор Џодић и професорка Весна Плешинац, заједно са Министарством здравља, нису све учинили да се изгради ново одељење и да добијемо додатна четири апарата, ми бисмо сада могли да прекинемо са зрачењем“, напомиње професорка.

У перспективи се очекује, додаје професорка, да се четири преостала стара апарата, који мало-мало па не раде, замене. Два би требало да стигну до јуна месеца, јер је потребна мања реконструкција већ постојећих бункера у старој згради Онкологије, а до краја године ће стићи још два апарата. Нови акцелератор ће почети да ради и у Сремској Каменици, што ће значајно олакшати лечење, јер је велики број људи из Војводине морао да долази у Београд на зрачење.

Сви апарати за зрачење и даље раде у три смене, што значи да се њихов период експлоатације троструко убрзава.

„Тако ће се вероватно и наставити јер је примарно да се не чека на зрачење, но, нажалост, ограничени смо условима у којима радимо, простором и због тога смо дошли на идеју, и добро је да је Министарство здравља препознало потребу, да се направи нова зграда Института за онкологију и радиологију која ће бар тај проблем лечења најтежих болесника решити за наредних 100 или 200 година“, наглашава професорка Грујичић.

Што се тиче фактора ризика, гошћа Јутарњег дневника наводи да епидемиолози Европске уније увек истичу гојазност, лошу исхрану, загађење, пушење као главне факторе ризика за настанак рака. Међутим, једна група наших стручњака, међу којима је и професорка Грујичић, сматра да је бомбардовање 1999. године апсолутно одговорно за повећање броја оболелих, посебно од леукемије и лимфома, системских малигнитета и малигнитета код деце. Нажалост, нема никаквих правних последица до данас.

„Где су биле те европске, посебно хуманитарне организације, у априлу 1999. године када је гас фозген, облак фозгена који је стигао чак до Шведске, где су тада били и да ли су некога упозоравали када је овде прављен прави еколошки геноцид“, пита се професорка Даница Грујичић.

Највећи број оболелих из целе Србије се лечи у Институту. У овој години се очекује додатни напредак у побољшању услова лечења, смањењу чекања и уводе се нове генерације лекова. Саговорница Ане Стаменковић напомиње да су због све боље организације унутар Института, на листи чекања углавном пацијенти са бенигним променама, док пацијенти са малигним не чекају на операцију дуже од две недеље. Ради се на промени тог архаичног система лекарских конзилијума и на бољем распореду пријема различитих пацијената. Дневна болница је још увек уско грло, али уколико се оствари пословно-техничка сарадња са Медицинским факултетом, моћи ће да се ослободи велики простор за пацијенте и смањи чекање.

„Убеђена сам да ће већ од следеће године малигне болести постати најчешће хроничне болести, што и јесте циљ онкологије – претворити једну болест у једну обичну хроничну болест, да ви живите нормално са својим тумором. Он не расте, стоји ту, за почетак, а једног дана ћемо, вероватно, моћи и да излечимо. Значи превенција и здрав начин живота, здрава исхрана, смањење загађења и генетске анализе, како би на време биле уочене генетске малформације, уколико постоје су кључне у смањењу броја малигних обољења“, наглашава на крају гостовања у Јутарњем дневнику, професорка Даница Груичић, в.д. директора Института за онкологију и радиологију Србије.