Читај ми!

Mед je замена за антибиотике

Шведски научници су лечили десет коња са хроничним ранама на кожи мелемом од бактеријски обрађеног меда. За само три недеље ове животиње су показале знаке претходно незамисливог опоравка.

Истраживачи на Универзитету „Лунд“ у Шведској врше истраживања са бактеријски третираним медом, за који сматрају да би могао да помогне при зарастању рана и да нуди наду у сузбијању бактерија које су отпорне на антибиотике, преноси Ројтерс.

Повреда на нози једног коња одбацила је све претходне покушаје за третман, све док није третиран новим мелемом од 13 лактоацидних бактерија узетих из медног стомака пчела.

Помешан са процесованим медом, водом и шећером, мелем помаже при производњи антибактеријског састојка који уништава бактерије отпорне на антибиотике, судећи према наводима научнице са Универзитета „Лунд“, Алехандре Васкез.

„То је жива бактерија која је главни састојак у томе. Можемо да подигнемо тај стари лек на нови ниво у којем можемо да стандардизујемо на пример, мешавину меда са том бактеријом у високој концентрацији која ће изгледати као природни свежи мед који стављамо на хроничне ране“, каже Васкез.

Десет коња са сличним неизлечивим ранама, укључујући Кналена, било је третирано том супстанцом. За само три недеље сви су показали знаке претходно незамисливог опоравка.

„Излечење је трајало између осам дана и три недеље али свима су ране зарасле - те хроничне ране. И били смо толико одушевљени јер смо помислили да би то могла да буде алтернатива за антибиотике, али нисмо очекивали толико добре резултате“, истиче микробиолог Алехандра Васкез.

Васкезова и њен колега Тобијас Олофсон открили су прошле године да би њихова формула могла да помогне у заштити против пропадања колонија пчела, што је извор огромне забринутости у научној заједници. Али њихова најновија сазнања могла би исто толико да буду важна у потенцијалној помоћи у борби са све већом отпорношћу на антибиотике.

У лабораторијским експериментима, они су установили да су смртоносне бактерије као што је МРСА, биле уништене када је мелем нанесен. Тестови на људским ранама су управо почели.

„Заправо смо почели са људским ранама. Добили смо узорке хроничних рана и потражили које штетне бактерије можемо да пронађемо у ранама и затим смо испробали те бактерије у лабораторији да видимо да ли ће имати шансе против лактоацидних бактерија - и нису имале никакве шансе против тих бактерија“, истиче Васкезoва.

Ако тестови на људима буду успешни то би могло да помогне лекарима у борби против бактерија отпорних на антибиотике. Њихово истраживање је недавно објављено у Међународном часопису за ране и изгледа да је изазвало велико интересовање у научној заједници.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво