Откривен споменик Карлу Малдену, обратио се и Мајкл Даглас

Откривању споменика оскаровцу присуствовали су премијерка Ана Брнабић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, његов заменик Горан Весић, амбасадор САД Кајл Скот и други.

Председница Владе Ана Брнабић истакла је да се и откривањем споменика Карлу Малдену донекле мења историјска неправда, јер недовољно захваљујемо и обраћамо пажњу на људе који су, попут њега, били најбољи амбасадори Србије у иностранству.

Тиме, поручила је, даје и сигнал свима који се данас боре за Србију, свуда у свету, да ћемо им захваљивати и да ћемо их памтити.

Додала је да је мало ствари за које јој председник Србије Александар Вучић сугерише да су важне и да на њих треба да обрати пажњу, а да је данашњи догађај једна од таквих ствари, те да јој је Вучић рекао да обрати пажњу јер се ради о једном од наших најбољих амбасадора.

Брнабићева је истакла да се овај век разликује од прошлог, у којем су министарства силе била министарства полиције и одбране.

„За успешне земље у 21. веку министарства силе су министарства културе и просвете. Што брже то научимо, брже ћемо постати земља која се успешно такмичи са другима“, рекла је Брнабићева.

Нагласила је да је управо то још један споменик који ћемо можда оставити за нама – што ће се још више улагати у та два министарства.

Министар културе Владан Вукосављевић истакао је да је прича о Карлу Малдену део велике приче о првим српским нараштајима који су били у прилици да препознају своје дарове и остваре своје могућности.

„Карл Малден је прича о нашим људима који су, ослобођени ограничења средине проистеклих из вековне неслободе и немаштине, досегли врхове у изабраним позивима. Били су то искораци, не од седам него од седамдесет и седам миља. Такав прекоокеански искорак је најпре предузео Петар Секуловић, као и многи наши Херцеговци, у потрази за хлебом и срећом“, рекао је министар Вукосављевић.

Према његовим речима, ако завиримо у Малденове мемоаре, видимо с колико је уметничког самоиспитивања улазио у своје улоге.

„Неколико страница је посветио зналачким коментарима и дивљењу према уметности својих партнера, Марлона Бранда, на пример, или Џесике Тенди, са којима је у позоришту играо комад Трамвај звани жеља, премда није био склон да оћути ни своје ни туђе људске слабости", истакао је Вукосављевић.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот истакао је да је Карл Малден рођен у срцу Америке, у Чикагу, у породици која га је научила да воли и поноси се српским наслеђем и да је он човек који је представљао заједничке вредности и оно што је најбоље и Србима и у Американцима.

„Да је данас овде, био би ганут и остао би без речи“, подвукао је Скот.

Како је рекао, Малден је био бриљантан глумац, а лично га најбоље памти по улози у серији Улице Сан Франциска, где је био строги бранилац моралних вредности и истрајан борац за правду.

Посебно је подвукао да се, иако је узео име Карл Малден, побринуо да његово право име Младен Секуловић не нестане.

„Данас посвећујемо статуу Карлу Малдену, а ја скидам капу и Младену Секуловићу“, рекао је амерички амбасадор.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да су Србија, Београд и Кинотека данас добили обележије које ће нас заувек подсећати на великана филмске уметности Карла Малдена – Младена Секуловића.

Како је рекао, Малден је оставио неизбрисив траг у више од 70 филмова међу којима су Трамвај звани жеља из 1951. године, за који је добио Оскара за најбољу споредну улогу, као и На доковима Њујорка из 1954. године, који му је донео другу номинацију за Оскара.

Нешто касније, 1981. године, Малден је остварио главну улогу у филму Сутон, редитеља Горана Паскаљевића и сценаристе Филипа Давида.

Пантелић је подсетио да је у јуну 2016. године, захваљујући породици Карла Малдена и ангажовању Дан Тане, Југословенска кинотека постала богатија за легат тог великана покретних слика.

„Младен је оставио дубок траг у историји филмске уметности и то не само као један од глумаца своје генерације. Уневши специфичну карактерност ликовима које је тумачио, своје улоге је учинио бесмртним“, подвукао је Пантелић.

Захвалио је Кабинету председника Републике и председнику Александру Вучићу, Влади, Министарству културе, Граду Београду и свима који су омогућили да Малден у земљи својих предака добије споменик.

Дан Тана се обратио речима: „Хвала Србијо, хвала Америко.“

„Ово је диван дан. Малден је волео своје порекло, али је истовремено био поносни грађанин Америке... Био је диван човек и имао сам богато искуство пријатељства са њим. У његовом друштву сам провео скоро 55 година и научио сам много од њега“, рекао је Дан Тана.

Видео-поруком обратили су се славни диригент Зубин Мехта, ћерке Карла Малдена, холивудска суперзвезда Мајкл Даглас, који су поручили да је он био један назначајнијих глумаца у историји кинематографије.

„Био мој истински ментор... Карл ме је научио да слушам друге, имао је изванредну радну етику и био диван човек“, поручио је Даглас.