Бриљантне жене, шлаг на торти „Адвокада“

Покушај двојице добричина Бране (Љубомир Бандовић) и Белог (Никола Пејаковић) да промене своје животе набоље и кич ентеријери помало подсећају на култну серију Мућке Џона Саливена из 1980-тих година, али се ту свака сличност завршава.

За разлику од Дел Боја и Роднија који желе да постану милионери, Брана и Бели су наши, овдашњи, остарели а незрели момци са периферије, који живе у матријархату и сањају да се издигну изнад просечности на коју су осуђени.

Велике планове праве у склепаној шупи, једина забава им је монтипајтоновски апсурдни квиз који прате на телевизору са миљеом одозго, а главни ауторитет Лахорка, Бранина мајка (Мирјана Карановић). Хоће ли успети да живе другачије, узбудљивије и боље, сазнаћемо, надамо се, до краја серијала.

Нису комични само дијалози, већ и на пример избор имена и етимолошки „необичних“ презимена која постоје у реалности, али никада у овако великој концентрацији на тако малом простору. Духовити су и сценографија Слободанке Пилић и костими Зоре Мојсиловић и Лидије Андрић.

Режију потписују Никола Пејаковић и Саша Хајдуковић, ко је шта радио не знамо, мана им се може наћи, на пример неуједначени ритам прве епизоде, али се то богато надокнађује бриљантном глумом. Господа глумци сигурно неће замерити што се пажња у овом тексту пре свега посвећује глумицама.

Женски ликови су одлично написани и перфектно одиграни. Адвокатица елегантне комичарке Бранке Катић, оригинално решена Тетка Јасне Ђуричић коју смо навикли да гледамо у „тешким“ драмским улогама, бриљантно, без речи одиграна Баба, омиљене народне глумице Мире Бањац и надкомична Мајка Лахорка изванредне Мирјане Карановић – све четири су неодољиве.

Субверзивност Адвокада између осталог и јесте у инверзији доминантно мушког наратива у домаћим комичним серијама (част изузецима каква је Радио Милева) у матријархат, или просто у доминацију женских комичних ликова. Свесно или не, сценарио је тако направљен да Бранка Катић, Јасна Ђуричић, Мира Бањац и Мирјана Карановић могу да покажу сво филигранско савршенство свог комичарског дара и умећа.

Од суднице као места романсе у повоју, преко опседнутости квизом и храном, до приче о женидби, расправе о томе да ли се главни јунак зове Бранимир или Бранислав, свађе око црвене тачке на телевизору, прављења колача са марихуаном и суза проливених над Браниним романом... свака сцена у којој су ове четири глумице гледаоца доводи до суза, од смеха, наравно.

Постоји основана сумња да ће поједине реплике женских ликова, на пример оне које се односе на литературу, постати део аргоа: Тетка Мајци: „Немој да читаш, књиге плаше људе“, Мајка Брани: „За ово је Ана Карењина п..... дим“ или „Нема више пушења, нећу да ми умреш млад ко ови руски песници“.

Није тако смешно када се напишу, али је урнебесно када их их глумице изговоре. Адвокатица, Мајка Лахорка, Баба без речи и Тетка, односно четири маестралне глумице које их играју, опуштају и забављају гледаоца, али га наводе и да се замисли над подтекстом који није нимало ружичаст. Браво за Госпође Бањац, Ђуричић, Карановић и Катић, свака част.