Читај ми!

Гордан Матић: Знамо више о краљу Артуру него о краљу Милутину и Краљевићу Марку

Остало је да гледаоци РТС-а виде други део приче о деспоту Ђурђу Бранковићу што је уједно и последња епизода другог циклуса играно-документарног серијала „Српски јунаци средњег века", редитеља и сценаристе Гордана Матића са којим смо разговарали о свим изазовима рада на овом значајном пројекту.

Реализован у продукцији „Телекома“ Србија и извршној продукцији „Контраст студија“ играно-документарни серијал Српски јунаци средњег века чији је први циклус премијерно приказан на РТС-у 2017. године, уз одличне реакције и снажан одјек у јавности, ове јесени је добио нову сезону чије емитовање се ускоро завршава.

Према најавама, извршна продукција „Контраст студија“ у сарадњи са „Телекомом“ Србија, припрема и ускоро ће започети реализацију и трећег циклуса Српских јунака средњег века.

Друга сезона серијала историјски је обухватила период XIV и прве половине XV века. Као и у првом циклусу, и овога пута се преплиће историјско, епско и традиционално у причама о личностима које су одредиле судбину многих народа и култура на простору Балкана у овом веома динамичном и турбулентном периоду историје.

Јунаци нових десет прича били су деспот Стефан Лазаревић, цар Урош, Бановић Страхиња, војвода Момчило, Твртко Први Котроманић, Југ Богдан. Јелена Балшић и Ђурађ Бранковић.

Водећа идеја ауторског тима је била да се, после дужег времена, аудиторијуму понуди културно-образовни, атрактиван садржај, врхунског квалитета, рађен по узору на формате овог типа, које реализују водеће светске медијске куће и продукције.

О свим изазовима рада на овом пројекту за Интернет портал РТС-а уочи краја другог циклуса серије, разговарали смо са сценаристом и редитељем Горданом Матићем.

Није тајна да се радо позивамо на историју, а да историју не познајемо, чак, и националну. Средњи век, посебно српски средњи век, је до данас је покривен једном копреном светаштва и епике. Шта Вас је мотивисало да се прихватите овог историјског периода или боље рећи, одакле Вам храброст да се латите овог посла?

– Ми се често позивамо на сопствену историју а познајемо је површно... или сензационалистички. То је, чини ми се остатак дела митоманског националног популизма последње деценије прошлог века. За разлику од нас на неким другим просторима су деценијама стратешки улагали у развој популаризације сопствене историје и традиције.

Погледајте само историју Гала, Викинга, Нормана. Kод нас просечан гледалац зна више о Јованки Орлеанки, Хенрију VIII или краљу Артуру него о краљу Милутину или Kраљевићу Марку. Такви садржаји се суптилно деценијама праве и емитују. И праве тако квалитетно да свуда у свету могу да се продају, и гледаоци желе да конзумирају. Тако се шири културни утицај. Анимирани, па документарни па играни, стрип, роман, серија... Kомбинација различитих наративних облика намењених различитим конзументима.

Важно је да готово увек мора постојати доза критичког осврта на сопствену историју. Бити критички и према себи и према временима која се обрађују. На нашим просторима критички осврт на сопствену историју може се сматрати некаквом 'интелектуалном издајом'. Kод нас су многи термини и многи појмови 'обичном човеку' измешани, замагљени. Нација, народ, вера, и све што иде под тим појмовима. Тако да он узме шта му се 'сервира'.

Са друге стране ово је садржај којег сам желео и сам да гледам а није постојало на визуелном и наративном нивоу какав мислим да би требао да буде савремени документарни програм. Kао љубитељ History chanela, National Geographica, знао сам да могу са квалитетном екипом сарадника да направим нешто намењено садашњем гледаоцу навикнутом на естетске стандарде ових канала.

Да ли сте иједног тренутка имали осећај да Вам неће успети, пре свега да на себе преузмете одговорност и изложите се оштром суду како историчара, тако и дела публике која има, благо речено, потпуно погрешну представу о поменутом историјском периоду?

– Искрено не. Имао сам добру екипу 'Контраст студиоса' са собом. Радили смо најбоље што знамо. Наискреније – из стомака што се каже. Покушали смо да предвидимо све проблеме и опасности по пројекат. Kада смо га поставили како треба ствари су почеле да се одмотавају.

Желим да истакнем да је заиста јако важна екипа. Од сјајних сарадника експерата, продукције 'Контраст студиос', директора фотографије Пеђе Јочића, до организатора, дизајнера, логистике и сјајних монтажера.

Одакле сте почели? Kоја књига Вам је „отворила очи" и навела Вас да копате све дубље и дубље?

– То је био сплет околности. Прва епизода је заправо била пилот и обрадила је Змај Огњеног Вука, а то ме је инспирисало да направим предлог продукцији да радимо 'biopic' серијал средњег века. Нешто раније сам радио на пројекту који покрива ранији период о митологији Јужних Словена. Па ето нека знања сам имао одатле. А од књига свакако Мавро Орбин, Острогорски, Чајкановић, Јиричек, Спремић, компаративна религија и митологија итд.

Историчари су дуго зазирали од медија (бар у неком ранијем периоду) не схватајући да одређена, нужна поједностављења која захтева телевизијски документаризам, не нарушавају академску правоверност њиховог рада. Kолико Вам је избор правих стручних сарадника, историчара и археолога, помогао у реализацији?

– Мислим да је избор стручних сарадника један од кључева успеха серијала и признања и стручне јавности. Они су сјајни и људи и стручњаци. Језгро свакако чине Милош Ивановић као историчар, Марко Алексић археолог и Бошко Сувајџић као историчар књижевности. Али има их још заиста. Посебно саговорници ван наше земље попут Петковског из Македоније или Гунеша из Турске. Сви они имају улогу и велики допринос успеху серије. Не само испред камера већ и у истраживању и припремама.

Да ли сте и сами остали затечени неким открићима на која сте наишли током рада на серији?

– Да, наравно. На пример застава са Kосовског боја која се чува у Истанбулу, Есфигменска повеља на Светој Гори, Дубровачки архив, али и чињеница да се у Србији нажалост не налази скоро ни један важан историјографски документ о нашем средњем веку. Има их свуда - Истанбул, Дубровник, Цавтат, Венеција, Фиренца, чак и Софија и Kраков..., али их ми немамо и нису лако доступни нашим стручњацима за поновну анализу новим технологијама.

Непријатно изненађење јесте отпор да се уради ДНK анализа Немањића. Ми немамо ДНК структуру наше најчувеније владарске породице. То није допуштено ни на остацима цара Душана нити цара Уроша. Kада сам видео какве је научне резултате дало истраживање моштију деспота Стефана схватио сам какво богатство се оставља наредним генерацијама. Штета што ту нема разумевања.

Шта Вам је задавало највише муке у сценаристичком и редитељском поступку?

– Сценаристички архивска грађа и форматирање у пакет тј. временско трајање тв слота. Редитељски поигравање са тезама, ритам и темпо смењивања информација са емоцијама. Жао ми је само што продукционо не можемо да допустимо себи још пар дана снимања костимираних делова или веће сценографске интервенције. Овако све снимамо само на постојећим локацијама са незнатним интервенцијама. Е, то је редитељски велики изазов. Такође, изазов је припремити статисте за улоге – које су пре стања.

Верујете ли да ће Ваша серија потаћи неке ауторе (или Вас) да можда више не зазиру од овог периода и пронађу инспирацију за нека драмска или филмска остварења, за неку нашу верзију Игре престола?

– Мислим да то зависи пре свега од продуцената. А како су главни продуценти у нашој земљи РТС и 'Телеком' Србија, мислим да зависи од њих. Нажалост серија Немањићи није олакшала посао бављења том епохом у смислу драмског програма. Подсећам само да са овим програмима и садржајима се не сме журити и јурити годишњице или посебни поводи. Морају да се раде темељно. Темељно свакако не значи кратко, а то опет сигурно не значи и јефтино! Питање је препознавања потреба и препознавање општег јавног интереса.

Да ли ће ова серија успети да се пробије на међународно тржиште као, рецимо, што је успело ХРТ-у са серијом Хрватски краљеви?

То је посао РТС-а и власника серије 'Телекома' Србија. Да подсетим, Хрватски краљеви су били државни пројекат чије емитовање на Хисторију било договорено много пре краја снимања. То је стратегија.

Ако желимо да наше 'Јунаке' виде ван наших граница неко мора да договори њихову дистрибуцију. Верујем да квалитетом могу наћи место на програмима међународног тржишта.

број коментара 31 Пошаљи коментар
(уторак, 23. феб 2021, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

sjano sjajno

remek delo!!! fantasticno uradjena serija

(понедељак, 15. феб 2021, 18:18) - Protivnik lupanja! [нерегистровани]

I Marko K.i Miloš O.

su mitski,izmišljeni likovi !

(понедељак, 15. феб 2021, 13:34) - anonymous [нерегистровани]

Izuzetna

Jako dobra i odlicno uradjena dokumentarna serija retko vidjena kod nas

(понедељак, 08. феб 2021, 12:54) - anonymous [нерегистровани]

Serija za oskara

Ovo se ne propusta i ne gleda samo jednom! Predivno preneta nasa istorija! Bravo za Contrast Studios

(недеља, 31. јан 2021, 14:24) - anonymous [нерегистровани]

nikad bolja!!!

od ovoga bolje nema!!!! Junaci su zakon!!!

(субота, 23. јан 2021, 14:17) - anonymous [нерегистровани]

Cekamo nastavak!

Ovo je jedna od najboljih serija ubedljivo kod nas u zadnjih nekoliko godina. Svaka cast produkciji na istinski vrednoj seriji koja cuva od zaborava nasu divnu istoriju

(субота, 16. јан 2021, 14:38) - anonymous [нерегистровани]

BRAVO za Contrast Studios

Napravili ste neponovljivu seriju, nemam reci zaista! Lepsi dokumentarac o nasoj istoriji nisam gledao

(субота, 09. јан 2021, 13:04) - anonymous [нерегистровани]

Stvarno dobra

Odusevila me je ova serija, rado sam pratio obe sezone i moram reci da je jako dobro uradjena, poucna i vredna sa istorijske tacke

(четвртак, 31. дец 2020, 14:29) - anonymous [нерегистровани]

Cekam novu sezonu!

Najbolja serija na ovim prostorima

(среда, 23. дец 2020, 14:01) - anonymous [нерегистровани]

Bravo za Junake

Izuzetan serijal, veoma poucan i odlicno uradjen