„Интервју“, бламажа филмског гиганта

Уместо смеха, филм је изазвао сајбер напад, бламажу филмског гиганта, цензуру у америчким биоскопима и чак ратну реторику. Због заплета, у коме двојица америчких новинара одлазе у Северну Кореју да сниме ексклузиван интервју са њеним лидером Ким Џонг Уном.

ЦИА им даје још један задатак – да га убију.

И у Америци је било питања прелази ли границу доброг укуса убити живог лидера друге земље, па и на филму, ма какав имиџ у свету имали и он и његова земља?

За Холивуд то није проблем, тврди сценариста Димитрије Војнов. Каже да су већ годинама Севернокорејци идеални негативци.

„Занимљив је случај римејка филма Црвена зора, у коме су негативци прво били Кинези, па су специјалним ефектима промењени у Севернокорејце, јер је у то време почело да се отвара кинеско тржиште за америчке филмове па се претпоставило да их не треба љутити, него то свалити на Северну Кореју где Америка нема интереса ни филмског тржишта. Почели су да је третирају као, да се компјутерски изразим, рисајкл бин“, каже Димитрије Војнов.

Ипак, овај филм је успео да земљу која гаји имиџ изоловане државе коју много не занима шта други мисле о њој, наведе да проба да спречи приказивање дипломатском акцијом. То се завршило неуспехом.

Онда је дошло до сајбер напада у коме је од „Сони пикчерса“, гиганта који стоји иза филма, украдено на хиљаде приватних података о запосленима, а потом објављено на интернету.

Посластица за таблоиде – од плата до преписке челника студија. У једном од њих расистички се говори о председнику Обами.

Америка је за то оптужила Северну Кореју, а ова оптужбе одбацила, али ипак запретила оружјем.

Акција изведена „изнутра“

Стручњаци кажу да се не може са сигурношћу тврдити да су „Чувари мира“, како себе зову хакери, заиста Севернокорејци. Додају да то није најозбиљнији напад икада виђен, али да има највећи публицитет.

Кажу и да хакери овакав напад нису могли да изведу сами.

„Претпоставља се да је 'Сонијева' инфраструктура била одлично заштићена, али да је заказао људски фактор. Ова група, очигледно добро организована, то ипак није могла да уради без инсајдера“, каже администратор за безбедност портала Лимундо Јован Шикања.

Што се тиче Северне Кореје и информационих технологија, за почетак знамо да је 2008. та земља дозволила употребу мобилних телефона, чак и оних паметних.

Међутим, каже др Драгана Митровић, руководилац Центра за азијске студије ФПН-а, да све апликације раде офлајн. „Тај систем показује да држава ни за корак не одступа од тога шта ће од садржаја медија бити доступно њеним грађанима“, додаје Митровићева.

Северна Кореја има интранет, врсту унутрашњег интернета, јер нема приступ глобалној мрежи. Направила је сопствену са сајтовима партије, а страни медији преносе, чак и једним о кулинарству.

Суштина је много озбиљнија, каже Зорана Баковић, специјални дописник за Азију словеначког листа Дело. Најбоље информације могу се добити од тајне службе Јужне Кореје.

„Она је већ установила да је пре две године у севернокорејској војсци установљен посебан биро 121, који окупља 6.000 хакера, врхунски обучених и веома способних да изведу компликоване хакерске нападе, а годишње их обуче још 300“, додаје Зорана Баковић.

Аутоцензура у Америци?!

Највећа последица напада на „Сони“ била је срамота за студио, док хакери нису запретили терористичким нападом у стилу 11. септембра, ако се филм појави у биоскопима.

Тада се у Америци догодило незамисливо – аутоцензура!

Амерички биоскопски ланци подлегли су страху и решили су да не прикажу Интервју. Одмах су се побунили ангажованији амерички уметници, рекавши да не могу хакери да управљају тиме шта ће се емитовати а шта неће.

Сајбер напад је ушао на терен слободе говора, кажу. Димитрије Војнов сматра да је у случају филма Интервју, то замена теза јер „слобода говора јесте право које не треба посебно истицати, али мора се поштовати достојанство људи, и претпоставити да некоме неће пријати да се појављује у овако искарикираном облику“.

На крају је 200 независних америчких биоскопа ипак приказало филм, на Божић, како је првобитно и планирано.

На примеру биоскопских ланаца, јасно да нехајан холивудски однос према Северној Кореји није исти у реалности. Не узима се олако земља која има милион војника и атомско наоружање.

С тим што таква сила, судећи по овом сајбер нападу, у будућности неће бити неопходна, јер ће се се сукоби решавати у сајбер простору.

Подсетимо, после „Сонија“, неименовани хакери напали су систем нуклеарке Јужне Кореје, и претили објављивањем података уколико се до Божића не угасе реактори. Затим су оборени сајтови Северне Кореје, а то се повезује са Обамином изјавом да ће Америка узвратити истом мером.

Политичке последице су се осетиле и у Кини, која жели да избегне сваку могућност да је повежу са хакерским нападом, и у Русији која је подржала Северну Кореју уз оцену да је филм „скандалозан“.

У Јужној Кореји је чак било идеја да се северном суседу пошаљу балони са примерцима филма Интервју. Питање је само ко би их узео или могао да их погледа. Зорана Баковић каже да Северна Кореја јесте земља о којој знамо углавном бизарне приче о диктатури Ким Џонг Уна, али да се реалност полако мења.

„Постоји слој доста богатих који су се нашли на правом месту у тренутку кад су ушле кинеске и јужнокорејске инвестиције преко специјалних индустријских зона близу демаркационе линије и све више има богатих људи, постоји другачији стандард од оног како га ми замишљамо. Тачно је да долазе вести о томе да људи завршавају у логорима због гледања јужнокорејских сапуница, и истина је да се тамо лако заврши. Али и тамо људи раде на томе да живе боље“, каже дописник Дела за Азију, Зорана Баковић.

Вођа Ким Џонг Ун има, тврди се, 32 године. Наследио је оца и деду који су за тамошњи народ равни боговима, и води земљу у којој се зна и какве су фризуре дозвољене.

Студирао је у Швајцарској, па су многи мислили да ће земљу водити у другом правцу.

Познаваоци прилика у Азији кажу да у обиљу бизарних прича у јавност не стижу информације о политици младог вође. „Врло промишљено наставља да негује мит о породици“, каже др Драгана Митровић.

„Труди се да физички личи на свог деду. Показао се врло бруталним и спретним у учвршћивању власти што је учинио бруталније него што се очекивало. На слици са сахране његовог оца, од седам најјачих људи у земљи који стоје поред ковчега, петорице више нема ни у политичком животу, или на земљи.“

Ситуација вредна још једног филма

И поред редовног звецкања оружјем када дође до ситуација као што је ова са филмом Интервју, до напада никад није дошло. Верује се да су претње за унутрашње потребе, те да би Ким заправо требало да се у даљој будућности одвоји од Кине, уједини са Јужном Корејом и помири са САД.

Ово последње је веома битно, јер две државе још нису формално окончале рат, а тиме би Кореја добила гаранције да неће бити нападнута. Без тога, биће још епизода попут ове.
А ова епизода још није готова.

Филм Интервју већ је зарадио 15 милиона долара на интернету и добио и већу пажњу него што су то аутори очекивали.

Јер, неке ствари више неће бити исте. Анонимни нападачи су успели да цензуришу догађаје у Америци, и да покажу да нема потребе за тзв. класичном трком у наоружању.

Коментари критике и гледалаца су помешани, јер је уметничка вредност филма дискутабилна, а многи тврде да су могли и квалитетније да проведу време.

Неки су одлазили у биоскоп из чисто „патриотских“ разлога. Оно у чему се сви слажу јесте да је ситуација коју је изазвао заправо вредна једног правог, доброг, играног филма.