Трајанов мост - инспирација за поезију и магнет за туристе

„Испричај свима ти причу ову и не дај је ником за неку лепшу нову, остави нам Трајан задужбину своју, за покољење, за унучад, твоју и моју“. 

Ово је део песме коју је написала Гордана Пуфић, 60-годишња мештанка Костола, села код Кладова.

Инспирисана је остацима Трајановог моста из римских времена крај којих Гордана и њен супруг Љубиша имају имање.

На њему праве и продају сувенире, али не само то.

Имају регистровано пољопривредно газдинство и праве добру домаћу ракију.

„Ово волим, мене ово смирује овде, кад почнем да радим, ја не гледам на сат, само погледам, Боже кад је већ мрак. То мене опушта и рад са људима, овде дођу разни људи тако да ја и од људи добијам инспирацију", каже Гордана.

Хоби је временом прерастао у посао који раде са задовољством и, како кажу, то је значајна допуна пензионерског буџета.

Ипак, битније од свега је што су ови гостопримљиви људи стекли много пријатеља међу туристима.

„Прошле године дошле две екскурзије из Чикага, значи црнци са супругама, ја сам се изненадио кад сам их видео кад су дошли овде и нормално ја сам их понудио домаћински да попијемо по једну ракију и тако, кафицу, и да вам кажем право, ја сам мислио да само ми Срби пијемо, али богами да вам кажем, пију и они", каже Љубиша Пуфић.

Како Пуфићи кажу ове године је Трајанов мост посетило више домаћих него страних туриста, али верују да ће када коронавирус прође овде бити као раније, много више гостију из иностранства.