Долина Западне Мораве нуди за свакога понешто – од духовности до хедонизма

На путу од Врњачке бање ка Крушевцу – дуж западне Мораве лежи крај који је вековима био на граници царстава и важних путева што је оставило и духовне и материјалне трагове.

С доласком лета оживи и крај око Мораве. Стигну гости из свих крајева земље да бар један викенд проведу у Јефимијиној долини.

„Правимо дводневне туре, Маглич - Трстеник, или идемо једнодневно од ушћа Ибра у Западну Мораву до Трстеника“, наводи Драган Радовановић, председник Друштва за спортове на води Трстеник.

За време Ибарско-Моравске регате током лета, тражи се место више на реци или обали. Трасирано је и око 200 километара планинарских стаза преко врхова Љуктена, Гоча и Жељина.

„Постоје и пешачке стазе у околини. Две велике пешачке стазе: једна води ка манастиру Љубостиња, а дуга пешачка стаза ка селу Брезовица“, објашњава Владимир Јевтић, директор ТО Трстеник.

„Примамо ваучере, нудимо пансионске услуге, имамо четири собе, две су са француским лежајем, две су двокреветне. Имамо госте из свих крајева Србије. Долазе нам чак и из иностранства, Словеније и Норвешке“, каже Иван Бајић из етно села у Брезовици.

Трстенички кувар Дејан Марковић, који се након специјализације у Швајцарској вратио се у родни крај, каже да се у долини Западне Мораве наша национална кухиња сервира на европски начин.

„Као специјалитет понудили би ребарца са роштиља, наша чувена свињска ребарца или јагњетину која може баш да представи наш крај који је чувен по јагњетини и ту јагњетину кувамо на пари, а затим печемо на роштиљу“, каже Марковић.

Кроз трстеничке винограде вијуга пут вина. Гости највише воле аутохтоне сорте: тамјанику и прокупац.

Према речима винара из Трстеника Стефан Пантић, највише долазе туристи из Србије, а што се странаца тиче, углавном долазе Руси.

„Да би винар био успешан, мора да створи услове да доведе љубитеље вина, да пробају његова вина и да виде лепоту нашега краја“, наводи Миломир Милосављевић, винар из Бучја.

Ипак, лепота трстеничког краја је, пре свега, у духовности. Бисери српске средњевековне архитектуре су манастири Велуће и Љубостиња.

„У манастиру Љубостиња је живела и стварала прва срспска песникиња, деспотица Јелена, у монаштву Јефимија. Она је златним везом на црвеном атласу извезла похвалу кнезу Лазару. Манастир Љубостиња је задужбина књегиње Милице. Саграђен је у 14. веку, након Косовског боја, на месту, како народ каже, где су се кнез Лазар и књегиња Милица први пут упознали и заљубили“, истиче Јелена Вукчевић из Завичајног музеја Трстеника.

Више од три деценије овде се током лета одржавају Јефимијини дани, сусрети књижевника „Савремена српска проза“, а честе су изложбе сликара и вајара са простора бивше Југославије.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво