Долина векова - део српске и светске културне баштине

Манастири нису само храмови били су школе, ризнице знања и болнице. Двери се никада нису затварале за посетиоце. Чак ни у време највећих пошасти и епидемија. Како у прошлости тако и данас. Тренутно је због епидемије време посете у Жичи ограничено - од 6, 30 до 18 часова сваког дана.

Верници богослужења могу да прате само у порти манастира Жиче и крунидбене цркве Вазнесења Христовог.

"Порта је у потпуности уређена као и сам комплекс манастира тако да је посетиоцима врло лагодно да бораве у манастиру. Да обиђу саму цркву. Да се помоле богу. Да упале свеће и да просто проведу време у светињи тражећи мир", каже Милица Стојановић, кустос манастира Жича.

У Жичи су рукоположени краљеви, почев од Стефана Првовеначаног и епископи а у Студеници игумани као најпоштованије манастирске старешине у српској православној цркви.

Студеница је колевка наше историје. Њене мермерне скулптуре су настале 290 година пре Микеланђелове Пијете.

Студеничко Распеће 296 година пре Мона Лизе. Чак је и сунчани часовник урезан крај јужног
портала старији 200 година од астрономског часовника у Прагу.

"Студеница је јако слојевита. Овде имате културу, историју. Имате археологију. Историчари уметности могу да уживају у Студеници. Она је и даље један светионик духовности српског народа", истакао је Марко Шаптовић, кустос манастира Студенице.

Свако може да пронађе мир и спокој у манастиру. Одважнији и у испосници Светог Саве на литицама изнад Студенице одакле су се простирали поседи Немањића.

Манастир Градац је у средишту Долине Јоргована, посвећен је Јелени Анжујској и краљу Урош Првом. Поред Студенице Стефан Немања је подигао и Ђурђеве Ступове пре 850 година комбинујући романички и византијски стил.

"Тако да је тај стил назван Рашки стил, односно, Рашка школа. И то је оно што је најрепрезетативније и што привлачи посетиоце из целог света у манастир Ђурђеви Ступови", испричао је Јеромонах Гаврило, игуман манастира Ђурђеви Ступови.

Урош Први не почива у Долини јоргована већ у својој задужбини, манастиру Сопоћани.

Храм Свете Тројице подигао је 1265 године у украсио најлепшим фрескама тога доба.

Фреска Успење Пресвете Богородице сматра се највећим сликарским остварењем у Европи у другој половини 13. века.

"Уметници су нама непознати, значи нису сачувана имена тих уметника, али знамо да су били
врхунски познаваоци како античке културе и филозофије тако и православне теологије", прича Јеромонах Зосим, сабрат манастира Сопоћани.

Манастири у Долини векова су под заштитом УНЕСКА. Део су наше и светске културне баштине. Наслеђе Светог Саве и Стефана Немање траје више од осам векова.