Читај ми!

Ајкуле у морским дубинама код Новог Зеланда највећи светлећи кичмењаци

Научници који проучавају ајкуле открили су да три врсте које живе код Новог Зеланда на великим дубинама светле у мраку. Међу њима је и она која достиже дужину и до 180 сантиметара и сада је највећи познати „светлећи“ кичмењак.

Биолуминисценција – производња видљиве светлости живих организама путем хемијских реакција – распрострањена је појава међу морским бићима, али ово је први пут да је документована и анализирана код рушљорибе (Dalatias licha), Луцифер ајкуле (Etmopterus Lucifer) и црне ајкуле латинског назива Etmopterus granulosus.

Ајкуле су откривене током опсежног истраживања рибе крај источне обале Новог Зеланда у јануару 2020. године, пише Гардијан.

Ајкула Dalatias licha, која може нарасти до 180 сантиметара дужине, сада је највећи познати светлећи кичмењак, а истраживачи су је називали „гигантском светлећом ајкулом“.

Истраживачи са Католичког универзитета у Лувену у Белгији и новозеландског Националног института за истраживање воде и атмосфере (NIWA) истичу да су открића до којих су дошли утицали на наше разумевање живота у морским и океанским дубинама, што је од изузетног значаја јер је то један од најмање проучаваних екосистема на планети.

Све ајкуле живе у ономе што је познато као мезопелагијска зона или „зона сумрака“ океана, а простире се на дубини од 200 и 1.000 метара испод површине, где сунчева светлост не допире.

Гледано одоздо, то јест са веће дубине, ајкуле и друге морске врсте изгледају као да су обасјане позадинским осветљењем, као што је то случај код ЛЦД екрана.

На тај начин, разна морска бића су изложена погледима потенцијалних предатора, а места за скривање нема на видику.

Истраживачи сугеришу да стомаци који емитују светлост код поменуте три врсте ајкула могу помоћи у њиховом камуфлирању од било каквих претњи које би могле наићи из мрачних дубина.

У случају рушљорибе, која има веома мало предатора или их уопште нема, могуће је да се „стомачно осветљење“ удружено са споријим кретањем, користи да осветли дно океана током потраге за храном или за сакривање док се приближава свом плену.

Даље анализе потребне су да би се потврдила било која од хипотеза, навели су истраживачи у раду објављеном у стручном часопису Frontiers in Marine Science, као и да би се утврдило како функционише биолуминисценција ових врста и могући значај код хватања плена.

„С обзиром на величину простора коју заузима 'зона сумрака' и појаву светлећих организама у овом појасу, сада је све очигледније да стварање светлости у дубини мора играти важну улогу у структури највећег екосистема на нашој планети“, поручили су истраживачи.

број коментара 0 Пошаљи коментар