Они чисте природу а ми их трујемо – дивљим животињама потребна заштита

Иако је тровање дивљих животиња на Балкану нелегално, ова штетна пракса је и даље широко распрострањена и представља стварну претњу дивљини, посебно лешинарима, животној средини и јавном здрављу. 

Захваљујући акцијама спречавања тровања постигнут је велики напредак, а сада покретање амбициозног пројекта доноси нову наду у даљу борбу против овог проблема.

Кроз пројекат „Балкан детокс лајф" девет организација ће сарађивати са разним државним и међународним актерима, од државних институција до ловаца и сточара, како би умањили ову претњу и постигли конкретне резултате у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, Грчкој, Северној Македонији и Србији.

„Пројекат је изграђен на добрим основама Балканског пројекта за борбу против тровања (БАПП), посебно у обезбеђивању ангажовања релевантних државних институција у борби против тровања дивљих животиња, те ће омогућити наставак ове иницијативе за побољшање решавања случајева тровања, и постићи значајно смањење морталитета лешинара и других погођених врста изазваних овом илегалном праксом у региону", каже Урош Пантовић координатор пројекта „Балкан детокс лајф". 

Најчешћи случај тровања дивљих животиња на Балкану је намерно постављање отровних мамаца ради убијања дивљих предатора или других дивљих и домаћих животиња које могу нанети штету домаћим животињама или дивљачи.

Поред циљаних животиња, испаштају и друге угоржене врсте, јер је тровање неселективно средство за истребљење.

Лешинари који својим начином исхране „чисте" природу од угинулих животиња, нажалост често постају жртве тровања, било директним конзумирањем мамаца или храњењем претходно отрованим животињама. 

Чести и узастопни случајеви тровања резултирали су са 465 потврђених смртних случајева лешинара током последњих 20 година на Балкану, а студија ВЦФ („Фондација за заштиту лешинара") процењује да најмање 115 лешинара годишње умире од тровања на Балкану, а открије се и документује само двадесетак одсто таквих инцидената.

„Овај алармантни проблем проузроковао је озбиљно исцрпљивање, па чак и изумирање врста лешинара у балканским земљама, где су популације и даље врло мале и уситњене. Проблем се хитно мора решити уколико желимо да популацију лешинара вратимо на ранију бројност и распрострањеност. Лешинари - такође познати као екипа за чишћење природе, уклања угинуле животиње из дивљине, помажући да екосистеми буду здрави пружајући притом бесплатне важне екосистемске услуге које доносе корист природи, дивљини и друштву у целини", каже Хосе Таварес, директор ВЦФ-а.

Циљ пројекта „Балкан детокс лајф" је да преусмери понашање и перцепцију више различитих заинтересованих страна, са доносиоца одлука на ширу јавност и људе који постављају затроване мамце.

Еколошки злочин 

Пројектни тим ће подићи свест о озбиљности проблема тровања дивљих животиња, као и саветовати о безбедним алтернативама самом корену проблема - сукобу човека са дивљином, као што су превентивне мере које не штете животињама или животној средини.

Поред тога, циљ пројекта је да оснажи оперативне капацитете сваке земље и координисаће институционалне акције за ефикасније проналажење и реаговање на случајеве тровања.

Подржаће тренутни и ефикасан одговор на такве инциденте, као и ефикасније спровођење читавог поступка.

Коначни циљ је смањити обим тровања дивљих животиња на Балкану и тиме помоћи у заштити природе и људи.

„Нелегално тровање природе је еколошки злочин, као таквом, потребно нам је адекватно укључивање надлежних институција да региструју, истраже и казне ове активности. Пројекат предвиђа сарадњу са владиним агенцијама за спровођење закона да би се постигло управо то", каже Јован Андевски, менаџер програма за заштиту природе ВЦФ.

„Балкан детокс лајф" је пројекат који ће трајати пет година са буџетом од 1,8 милиона евра,  финансира га „Лајф" програм Европске уније, а кофинансирају Фондација за заштиту лешинара, фондације МАВА и Јуронатур, Витли фондација за заштиту природе и животне средине, као и Фондација за енергетску ефикасност за специфичне акције.

Пројекат ће се спроводити широм Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Грчке, Северне Македоније и Србије.