Читај ми!

Да ли и сукње штете природи као пластичне флаше

У Србији се годишње купи 80.000 тона одеће. Значајан део је од пластике и има кратак рок коришћења, па после одбацивања штети животној средини, наводи се у најави „Зеленог вебинара" који 28. октобра организује Међународни фестивал зелене културе.

Одећа у Србији често је проблематичног квалитета и састава, а да би била повољна за купце и исплатива за произвођаче, прави се од јефтиних материјала, пре свега полиестера, односно пластике, наводе организатори. 

Додају да таква одећа једнако шети планети као пластична боца или кеса.

„Систем брзе моде пласира трендове из недеље у недељу, подстичући нас да набављамо нове одевне 'крпице' по јефтинијим ценама. А како купујемо, тако и бацамо. Сматра се да годишње на депоније широм света буде бачено 235 милијарди тона одеће", наводи се у позиву.

Негативне последице неадекватног управљања текстилним отпадом су од загађења вода микропластиком до утицаја на климатске промене и употребу ресурса.

Теме које ће вебинар покренути током дискустије јесу колико се купује одеће и какав је њен квалитет, како изгледа животни циклус одеће, да ли састав одеће штети здрављу људи и животној средини, колико одећа убрзава ефекте климатских промена и да ли да ли брза мода има алтернативу.

Организатори су најавили учешће професора Миодраг Стојковић, истраживача на Институту за људску генетику на Универзитету Њукасл, Иване Јовчић, извршне директорке Центра за унапређење животне средине, професора Владимирa ]урђевићa, климатолога и професора на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 24. окт 2020, 22:40) - Rada [нерегистровани]

To je prosto

Treba samo početi kupovinu kvalitetnih i trajnih stvari (da suknja iz naslova traje 4-5 godina a ne meseci) i stvar je rešena. Samo je pitanje šta će na to da kažu akcionari sa Zapada koji imaju akcije firmi iz Mjanmara, Bangladeša i drugih zemalja gde se proizvodi brza i jeftina moda. Teoretski, svi su oni politički korektni i brinu za ekologiju ali u praksi još više brinu za svoje dividende. Nemojmo se zanositi , cela ova priča je vrhunsko licemerje.