Годишње купимо 12 килограма одеће, највише трошимо на чарапе и веш

Владан Шћекић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио да је истраживање спроведено у јулу и августу на узорку од 1.889 испитанике.

"Занимало нас је како се користи одећа када се купи и како то заврши. Размишљамо о отпаду, текстилном отпаду, а модна индустрија има велики утицај на животну средину, климу и друштво", казао је Шћекић. 

Током пандемије у просеку смо куповали дупло мање.

"Све је рађено онлајн. Истраживање је трајало 10 дана. Највећи је проблем био направити анализу и сагледати податке на прави начин", наводи Шћекић.

Наводи да постоји много узрока зашто купујемо одећу, она је део идентитета, а велики проблем је брза мода, лоши материјали и ниска цена.

Ко купује више - жене или мушкарци 

Према његовим речима, осим појединих разлика жене не купују више од мушкараца.

"Пол није димензија која показује потрошачке навике. У просеку мушкарци мало краће носе одећу од жена", казао је Шћекић.

Напомиње да гардеробу најчешће купујемо у продавницама глобалних брендова које су "хај-стрит" брендови који и "гурају" брзу моду.

"Они су најчешће и присутни у земљама које нису веома богате. Ако посматрамо брзу моду, није само проблем одећа лошег квалитета, него што не знамо ко производи нашу одећу", каже Шћекић.

У годину дана променимо, додаје, неколико пари чарапа, веша, мајица и поткошуља.

"Тренерке, панталоне и фармерке носе се до годину дана. За производњу једне мајице је потребно је 2.700 литара воде, а за једне фармерице 10.000 литара. Модна индустрија врши јако велики притисак и на животну средину, на ресурсе и на климатске промене", казао је Шћекић.

Култура донирања одеће 

Према његовим речима, 55 одсто испитаника је рекло да је њима квалитет најважнији, око 40 одсто цена, а нешто испод четири процента због тренда.

"У Србији имамо велику културу поклањања одеће. И то је лепа ствар, доста одеће се даје. Поклањамо половину одеће", наводи Шћекић.

Да бисмо одећу носили дуже потребно је да буде квалитетнија.

"Најлошије је бацити, она може да се донира, поклони некоме, да се прода или пренамени. Највећи проблем код брзе моде је избацивање колекција, оне излазе на недељном нивоу. Људи су свесни постојања феномена брзе моде, али са последицама које брза мода изазива тај проценат је далеко мањи", истиче Шћекић.

Објашњава да као што имамо брзу и спору храну, исто је и са модом.

"Можемо да кажемо да постоји велики простор за образовање опште јавности. Сами смо одговорни за количину отпада који произведемо. Може и да се направи мрежа за донирање одеће и увести одећу у систем за рециклажу. Она представља посебан отпад који не може да се меша са другим отпадом. Увек је боље купити квалитетнији комад одеће и носити га дуже", закључује Шћекић.