Ђердап као геолошки парк - богата ризница за истраживаче и изазов за туристе

Одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), подручје Ђердапа је уписано на листу светских геопаркова. Геопаркови су јединствена географска подручја која одликују локалитети и пејзажи од међународног геолошког значаја са изузетним природним и културним наслеђем. Ђердап је проглашен првим геопарком у Србији, а постао је део глобалне мреже од 161 геопарка у 44 земље.

Проглашење Ђердапа за геопарк је резултат вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака. Ђердап је један од пет геопаркова које је Унеско прогласио ове године. 

„Овај статус је захтевао један дугогодишњи и предан рад. Министарство за заштиту животне средине је 2014. године, покренуло иницијативу, оформљена је радна група коју су чинили стручњаци из релевантних институција и креиран је апликациони досије који је прослеђен Унеску. Након прихватања, имали смо стручну комисију делегирану од стране Унеска на терену и све оно што је био приказано у апликацији, требало је да прикажемо евалуаторима", рекла је, гостујући у Јутарњем програму туризмолог Сања Ђокић.

Додала је да је уследио позитиван извештај, па и коначна одука о проглашењу, тако да је геолошко наслеђе Србије препознато на међународном нивоу.

„За статус геопарка потребно је да дато подручје има геолошко наслеђе од међународног значаја које мора да буде препознато кроз међународна истраживања, научне радове и на други начин. Подручја геопаркова се морају истицати и богатим природним наслеђем, укључујући и биолошко наслеђе, аи и културно-историјским наслеђем", објаснио је Никола Вуковић, геолог Националног парка Ђердап и додао је да уз све услове потребна адекватна инфраструктура.

Стене старе више од пола милијарде година 

„Комплекс Ђердапске клисуре која је велика пробојница и која је најдужа у Европи, композитна је и састоји се из четири мање клисуре и три котлине између њих, у укупној дужини од преко 100 километара, то је свакако природна реткост и јединственост у Европи",  испричао је Вуковић и нагласио да су стене које изграђују тло, старе више од пола милијарде година.

Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Србији, а цео процес трајао је пет година.

Ђердапска клисура је најмаркантнији природни феномен на подручју геопарка, а дуж клисуре откривени су бројни објекти геонаслеђа из готово свих периода геолошке историје, настали пре више од милијарду година.

Ђердап је једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва. Истраживали су га и још га истражују реномирани национални и интернационални геолози, геоморфолози, ботаничари, зоолози, археолози, историчари и етнолози.

Ђердап је и званично једно од најстаријих насељених подручја на тлу Европе. Овај простор био је дом и Лепенаца, становника неолитског насеља Лепенски вир.

„Људи су увек бирали терене који су им одговарали. Разноврсност Ђердапа у геолошком и географском смислу условила развој неколико цивиизација на том подручју а међу њима су и мезолит и неолит Лепенског Вира", каже Вуковић.

Укључивање локалног становништва у развој туризма 

Ђердап је заиста јединствен, нуди много тога, и Дунав, и шетњу, и поглед, и нетакнуту природу... Дунав је на свом путу кроз Србију најужи, најдубљи и свакако најлепши. Али, посетиоце овде очекују и друге, скривене лепоте. Kроз парк воде стазе различитих дужина, намењене планинарима али и рекреативцима. Ту су и атрактивне пешачке стазе и препознатљиви видиковци.

„Врло је важно развијати специфичне геотуристичке производе где ће се презентовати како геолошко, тако и остало природно и културно наслеђе, али и укључити услуге и производе локалног становништва", каже, говорећи о туристичким потенцијалима Ђердапа, Сања Ђокић истичући вожњу чамцем као једну од најатрактивнијих активности.

Осим атрактивних предела, Ђердап поседује право богатство биљног и животињског света. Насељава га чак 170 врста птица и 55 врста сисара.

„Територија геопарка, која хвата и залеђе Ђердапа и низије у околини Голупца и Кладова, укључује додатну разноврсност што је свакако предност, а по мени је подручје Ђердапа разноликије управо по живом свету и историји него геологији. И то треба просто искористити" каже Вуковић.

И планински масиви Kучај и Мироч, који су такође ушли у састав Ђердапског геопарка, познати по лековитим биљкама, спелеолошким објектима... Цело подручје је привлачно и за истраживаче разних струка.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво