Да ли журимо ка "Новом леденом добу"

Мини или мало ледено доба, како га називају истраживачи, је период којим се означава захлађење, који је настао после топлог периода у средњем веку, између 16. И 18. века. По студијама стручњака "ново ледено доба" могло би да се понови 2030. године.

Глациолог, Џулијан Дондесвал, професор физичке географије и директор Института Скот Полар у Кембриџу, ради на облику и протоку ледника, ледених капица и њиховом одговору на климатске промене, као и вези између некадашњих ледених плоча и морских геолошких записа, користећи разне сателитске, ваздушне и бродске геофизичке алате.

Радио је, на леду и из ваздушних платформи, у многим подручјима Арктика, укључујући Свалбард, руски Ланд Франз Јосеф и Северну Земљу, Исланд, Гренланд и Бафин, острва Девон и Елесмер у Арктичкој Канади. Такође је радио на леденим истраживачким бродовима у Норвешко-Гренландском мору, у фјордовима и на континенталним деловима Свалбарда и Гренланда.

На крају последњег леденог доба ледене плоче Антарктика повлачиле су се брзином од 50 метара дневно, што је за око 10 пута брже него данас, установили су британски научници.

У студији, коју је водио истраживачки Институт Скот Полар, у Кембриџу, проучавани су узорци с гребена морског дна око Антарктика, да би се израчунало коликом се брзином лед повлачио пре отприлике 12.000 година, када је било последње ледено доба на Земљи.

Према студији истраживача уочено је да су се ледници отапали 10 пута брже на годишњем нивоу, у односу на претнодне деценије.

Научници сматрају да ако се климатске промене наставе овим темпом, могло би да настане и "Ново ледено доба".

Уз помоћ подводних роботских возила научници су истраживали гребене на морском дну, који су настали приликом притиска леда који се кретао и плутао у води мало изнад самог дна.

Истраживањем су проучили изглед морског дна близу ледене плоче Ларсен, која се налазила источно од Антарктика.

Та ледена плоча покривала је подручје од 53,1 милиона квадратних километара, а у другој половини 20. века, плоча се знатно смањила због повећане температуре ваздуха.

"Ово је прва студија која је дефинитивно показала да стопа повлачења леда може бити тако брза", рекао је главни аутор студије Џулијан Дондесвал, директор Института Скот Полар.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво