Букове шуме Србије номиноване за Унескову листу добара светске природне баштине

Букове шуме у оквиру националних паркова Фрушка гора, Тара и Копаоник номиноване су за добра светске природне баштине. Ово престижно звање уврстиће и Србију са још 12 европских земаља у склоп прекограничног добра „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“.

 

Чисте и мешовите шуме букве расту и доминирају једино на еворопском континенту. Уједно је и најзначајнији листопадни шумски екосистем северне хемисфере па је његова заштита проритет како би се екосистем букових шума очувао за будуће генерације.

„Има преко 100.000 редних букових застоја на нивоу Европе који су подељени у неких осамдесетак сегмената. Налази се око 40 заштићених природних добара која су смештена у 12 држава. У овом циклусу номинација, ушло је десет нових држава, како би се те површине под редним буковим застојима због њиховог гено фонда и био фонда, због заштите за будуће генерације, ставио под још један вид заштите, односно под окриље Унескоа“, наводи Предраг Шумарац, извршни директор Националног парка Копаоник.

Статус резервата природе у Србији прво су добиле букове шуме, јер су у наведеним националним парковима екосистеми остали очувени и нетакнути у прашумском облику.

„Урадили смо припремне радње 2019. године око избора застојине, дефинисања потребних услова са Заводом за заштиту природе Србије и све оне техничке ствари које смо требали да одрадимо по препоруци Унескоа, односно њихове Канцеларије за заштиту природне баштине“, додаје Шумарац.

„Ради се о локалитету Козје стене који је под првим степеном заштите и као такав је до сада подразумевао посебне третмане и режиме заштите. У будућности, надамо се, када кандидатура успе, то ће подразумевати још неке нове мере заштите и управљања све у складу са неким међународним и интернационалним легислативама“, напомиње Мирко Дугалић, извршни директор за чување заштићеног подручја.

Како ће локација бити под посебним режимом заштите, у плану је насељавање још животињских врста које су некада обитавале на Копаонику.

„Ради се о дивокози на чијој репродукцији радимо претходних година. Пројекат је, надам се, у некој завршној фази, тако да ћемо и сам тај простор Козијих стена који ће ући на ову листу, обогатити још једном племенитом животињском врстом“, најављује Дугалић.

Пре мање од месец дана, на Копаонику је поново настањен евроспки јелен. Иако су чисте и мешовите букове шуме Коапоника идеално станиште ове животињске врсте, последњи пут се помиње у радовима Јосифа Панчића крајем 19 века.

 

петак, 29. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво