Куда да одете ако желите да вам дани буду златни

Бујна вегетација Златара, мешавина планинске и медитеранске климе, живописна села и богато културно историјско наслеђе, читав крај чине атрактивном туристичком дестинацијом. Печат му, ипак, дају три језера на Увцу и Специјални резерват природе, у чијем је окриљу једна од највећих колонија белоглавих супова на Балкану.

Ту где је пре три деценије река заустављена браном, нестали су увачки брзаци и вирови, а настало модрозелено језеро, чувени меандри и кланац над којим крстаре белоглави супови – орлови лешинари, најбројнији и најпопуларнији становници Увца.

Због предивних призора, Увац у сезони посети више од 16.000 туриста, али мир ових небеских краљева, ничим није нарушен.

„Имамо око пет стотина одраслих, ове године око стотинак младунаца. Прошле године смо негде од 350 до 400 тона хране избацили на хранилиште, значи, отприлике сваке године повећава се и број птица и хране коју износимо на хранилиште“, каже Стево Радовановић из Специјалног резервата природе Увац. 

Уз пешачке стазе, видиковце и вожњу језером, туристима је доступан и део Увачког пећинског система. Сва разноликост и богатство природе овога краја, на Увцу се пружа, као на длану.

После језера и чудесних орлова, у суседном селу лако можете читати историју овога краја – Старог Влаха – области коју у својој повељи помиње и Стефан Немања у 12. веку. Век касније, управо овде ће настати село – а име ће добити по штитовима који су се ковали за војске Немањића.

Село су последњи пут Османлије запалиле почетком 19. века, а оно што је потом изграђено, делом је сачувано до данас, као оригинални пример архитектуре тог доба.

„Ове куће су све старе неких 150 година и туристи када дођу, њима је то најинтересантније. Овде је све аутентично...Имамо и смештај, а мирише и боровина“, наводи Милојко Чкоњевић из Штикова. 

Богата понуда 

Ван туристичког центра, нижу се куће за одмор на селу. У њима се, уз уобичјену понуду, удобност и топлину, могу изабрати и неки од многобројних програма – излети и планинарење, вожња чамцима, брање лековитог биља, или овладавање овдашњим кулинарским вештинама.

„Све је органског порекла, сав вишак од мештана, одавде ја купим, млека, сира, кајмака, кромпира, овде још је храна здрава, није затрована, не баца се вештачко ђубриво, велика је овде надморска висина, 1.200 метара, тако да ту сем хељде што може мало боље да успева, ове остале културе слабије“, наводи Мишо Борић из Вилова. 

Углавном је реч о апартманима подигнутим на очевини, или дедовини и баш зато, грађени и опремани са посебном љубављу, и жељом да се гостима поносно покаже и понуди оно најбоље што се има. Тако се родном крају свог оца вратила и једна Београђанка.

„Ако видите све ово иза мене, рекла бих да је то сасвим природно и очекивано, љубав према Златару и пре свега, према оцу, ме је, некако нагнала да отпочнем ову авантуру“, истиче Даница Матовић. 

Тако се овде живи – и сеоска свакодневица туристима може бити атракција. Златар је ваздушна бања, лепота духовна, и ризница традиције и културе, место где се чују птице и тишина, и где су дани, баш – златни.