Иако су природни резервоари вируса, слепи мишеви су веома корисни

Ивана је стручњак који проучава слепе мишеве. Боравила је у Шпанији, сада је у самоизолацији, која траје већ 19 дана. Напомиње да њене колеге у Шпанији нису оболеле од коронавируса и да су за сада добро, раде од куће.

Много се говорило протеклих месеци о вези слепих мишева и новонасталог коронавируса. Неки сматрају да су управо они извор мутираног коронавируса који је касније стигао и до људи у Кини.

У каквој су вези коронавирус и слепи мишеви?

– Последњих неколико месеци се врши веома интензивна медијска хајка на све те мишеве. Оно што до сада знамо је да су слепи мишеви резервоари одређеног броја вируса и истраживањима је пронађено да су носиоци вируса који су слични Сарсу, који је 2002. године био присутан у свету.

Када се појавио нови коронавирус, овај који изазива болест Ковид-19, научници су секвенцирали геном тог вируса и упоредили са секвенцама раније познатих коронавируса код слепих мишева и пронађене су сличности. Пронађено је да се на укупном геному, геном новог вируса поклапа 96 одсто са вирусом који је претнодно пронађен код слепих мишева.

До сада нема научног доказа да је било директног преласка вируса са слепих мишева на људе. У случају Сарса то је био прелазак коронавируса са слепих мишева, који су резервоари вируса у природи, на цибетке, а са цибетки на људе. Што се тиче новог коронавируса типа Сарс-код-2, још није нађено који је природни резервоар.

Претпоставља се да то јесу слепи мишеви, ма да то још увек није доказано, а појавиле су се и приче, да је вирус из панголина. Постоји сценарио да је у почетку, био резервоар слепи миш, па је дошло до неке мутације, и вирус је прешао на панголине, па онда, па са панголина на људе. Још увек се не зна како је текао тај пут. Постоје многе теорије.

Да ли би потврда тог сазнања олакшала посао лекарима, ако би се потврдило да  коронавирус потиче од слепих мишева?

– Мислим да лекарима ништа не значи да знају одакле је потекао вирус. Сада је у току секвенцирање вируса који је изолован из људи, да би се направила вакцина. Пуно вируса циркулише у природним популацијама и ако ми не долазимо у директни контакт са тим животињама, нама ти вируси ништа не сметају.

Ви сте специјалиста за проучавање слепих мишева, шта би ми у Србији требало да знамо, које су то врсте које живе код нас и и да ли треба да их се плашимо?

– Ми у Србији имамо забележену 31 врсту слепих мишева, али се оне хране инсектима. И они су јако корисни у екосистемима, јер једу инсекте који су штеточине. Један мали слепи миш који живи у граду, за једну ноћ он може да поједе 3.000 комараца. Јако су корисне и мирољубиве животиње, избегавају контакт са човеком. Једино могу да пренесу беснило, али када их дирате, и када вас уједу.