На Тари је изградња под контролом у мери потреба и расположивих ресурса. У Националном парку, дефинисане су зоне различитог степена заштите, а природи је остављено 15 одсто подручја, у којем нема никаквог деловања човека.

Посебно су интересантне прашуме, попут  „Црвеног потока“ и у њему „Тепих ливаде“.

„Локалитет је издвојен педесете године и људска рука није ништа радила, значи спонтан је развој састојине, ово је прашума, једноставно, дрвеће живи, умире, пада, и враћа се у нека нова будућа стабла. Један циклус који кружи“, рекао је Драган Ђурић, директор Националног парка „Тара“.

Тепих ливада у „Црвеном потоку“, добио је назив  је по томе што се угиба под ногама, као мекани тепих, услед задржавања воде изнад непропусног тла на коме се налази.

Овде је клима влажна и хладна, прави рај за маховине. Тресетиште постоји још од леденог доба, старо је више хиљада година, а годишње расте, тек по један милиметар.

Трагом оваквих локалитета, а овај је јединствен, не само у Србији, већ и у свету, долазе многобројни туристи. И сваки њихов дан, проведен на Тари, може бити отркриће и ново задовољство.

„Кућице су баш у складу са природом, то су брвнаре. Сир, кајмак, проја, пита, она у тепсији, то је углавном традиционално, врло је аутентично. А та тишина је, пре свега, на првом месту“, истиче мештанка Драгица Ђурић Остојић, из Заовина на Тари.