Како се мере продуктивност и искоришћеност радне снага? Одговор се крије у новој методологији

Време је ограничен ресурс који значајно утиче на приходе и трошкове сваке компаније и као такво, време представља озбиљно подручје за оптимизацију.

Некако нам се одмах природно намећу резултати опреме коју користимо у производном процесу. У том случају какви год да су добијени резултати, они свакако нису потпуни, а самим тим ни реални.

Честа је заблуда да компаније које се не баве производњом не могу измертити ефикасност својих процеса и својих запослених.

Зато постоје веома ефикасни Лин алати за анализу било ког процеса који су настали и развијали се још од половине прошлог века. Те алате је на наш простор први увео тим стручњака из Текор консалтинга.

Модерно пословање подразумева управљање на бази података и без обзира на делатност којом се компанија бави, сваки процес који се дешава у оквиру радног времена може се поделити на три основне активности.

То су активности које директно дају вредност производу или услузи, активности које диреткно не дају вредност, али су неопходне у датом процесу, и активности које су чиста расипања. Да би смо управљали овим активностима на адекватан начин, морамо их пре свега освестити, а након тога и кванитфиковати.

Не можемо да решавамо слабу ефикасност радника ако нисмо свесни на који начин, у ком домену и колико је заправо тај радник ефикасан.

Kада кажемо радник мислимо на све запослене. Мерење продуктивности радне снаге заправо има за циљ да вам помогне да недостатке у процесима ваше компаније претворите у вредности, а слабости у предности.

„Bottom to up“ начин постављања хијерархије запослених у компанији је веома важан. Не само зато што обухвата буквално све запослене, већ и због тога што сваком запосленом у тој компанији пружа једнаке шансе за побољшање.

Са аспекта односа радног времена и радне снаге, мерење продуктивности треба да има за циљ утврђивање добре и лоше стране процеса како би смо на основу анализе за што мање времена, на најлакши и најједноставнији могући начин постигли што боље резултате.

Тиме смањујемо цену производа који пласирамо, штедимо ресурсе и запослени одморнији одлазе са рада.

Ако тај рад посматрамо као низ међуспобно повезаних активности којима се стварају одређени производи, онда продуктивност рада подразумева способност појединца да под одређеним условима, у датој јединици времена, створи одређену количину робе.

Сваки запослени својим радом учествује како у приходима, тако и у расходима компаније, па се профит несумњиво повећава растом њихове продуктивности.