Да ли је по археолошким налазима Зворник у шестом веку био насељенији него данас

Археолошка истраживања на Орловинама започета су још 2013. године када је установљено да је на том локалитету смештена једна од највећих рановизантијских цркава на територији Србије, а само налазиште мери се десетинама хектара. Вишегодишњи рад археолога потврдио је и да се након рушења цркве због пожара, живот на Орловинама поново обновио у раносредњевековној фази.

„Ова истраживања цркве су на неки начин обогатила сазнања и о том периоду, наиме осим трагова сахрањивања из времена када је црква била у функцији, односно гробница које су припадале овој цркви из шестог века, дошло се и до открића неких гробова који припадају том раном средњевековном хоризонту, и ти гробови сада нама показују нешто уже датовање, које се може померити и у девети век", истакао је Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду,

За Орловине се верује да су у шестом веку биле град већи од оног који је Мали Зворник данас. Пронађена црква дугачка је 30 метара што је сврстава међу веће на нашем простору. И упркос страдањима које је претрпела њени зидови су добро очувани, а у олтарском делу пронађени су и остаци зидног сликарства.

„Већина археолошког материјала је типичан инвентар за овакав локалитет, односно то су углавном делови стаклених посуда, конкретно кандила која су коришћена за осветљавање простора у цркви, најсличнија да кажемо стакленим чашама, затим имамо прозорско стакло у фрагментима. Занимљиво је да имамо и комаде римског камена, односно римских рељефа који су секундарно били узидани у цркву, оно што нисмо, ето, очекивали у цркви, то су налази грнчарије који нам показују да након што је црква била срушена, неко локално становништво се ту из окружења скупило и нашло уточиште у рушевина цркве", истакао је Драган Ћирковић, археолог .

Након откопавања цркве у целини, започеће и конзерваторски рад. Идеја је да Орловине постану арехолошки парк, који ће постати део туристичке понуде Малог Зворника и Подриња.