Читај ми!

Неолитски локалитет Усек на Бањици био је најдуговечније винчанско насеље

Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову, неолитски локалитет Усек на Бањици био је најдуговечније винчанско насеље у коме се без прекида живело 400 година. Овај локалитет је 1964. године проглашен за културно добро.

У Конаку кнегиње Љубице у току је изложба „Бањица – насеље винчанске културе“ на којој су изложени предмети пронађени на локалитету Усек из Збирке за праисторију Музеја града Београда.

„Винчанска култура је синоним за позни неолит централног Балкана, а винчанско насеље на Бањици је насељено на самом почетку винчанске културе, око 5000. године пре нове ере и живело све до 4600. године пре нове ере. Јако је важно што је у тих 400 година, колико је постојало неолитско насеље на Бањици, ми можемо да испратимо развој различитих феномена и материјалне културе коју везујемо за саму винчанску културу“, објашњава Милош Спасић, кустос Музеја града Београда.

На Бањици, приликом насељавања, људи су основали једно веома скромно насеље и објекти у којима се живело били су плитко укопане полуземунице, док су на крају постојања насеља људи живели чак и у двоспратним великим кућама, које су могле имати и до 220 квадратних метара, додаје кустос.

„Бањица је један од најзначајнијих локалитета винчанске културе, управо зато што се могу испратити развој и еволуција архитектонских објеката, од врло скромних, до најсложенијих форми. На Бањици су истражене куће највећих површина. Најинтересантније је што ми видимо динамику свакодневног живота у овом насељу – видимо да су се куће проширивале након проширивања породице. Долазак новог члана домаћинства захтевао је и нове квадратне метре у самој кући, што значи да су те куће биле дозидане. То се у архитектури Бањице јако лепо види“, наводи Спасић.

На основу пронађених артефаката могуће је реконструисати свакодневни живот Винчанаца у насељу Усек на Бањици.

„Ми знамо да су они били вредни земљорадници, да су, пре свега, држали велика крда говеда, али и да су се бавили обрадом земље и обрадом дрвета. Знамо читав низ намирница које су користили у свакодневном животу. Знамо да су били предани родитељи, да су добро бринули о својој деци, правили им играчке... Свакодневни живот се одвијао на поприлично сличан начин како је то било у српским селима почетком 19. века“, истиче Милош Спасић.

Археолошко налазиште Усек на Бањици откривено је двадесетих година прошлог века, током изградње Авалског пута, али у својој пуној мери тек педесетих година, приликом грађевинских радова на изградњи модерног насеља на Бањици.

„Винчански локалитет Бањица има веома велики значај не само за националну културну баштину, будући да праисторијски локалитети и културна добра из праисторије практично немају много везе са националним идентитетима, већ представљају тековине читаве цивилизације. Управо због тога је и Бањица један од локалитета у који су усмерене очи стручне јавности у целом свету. Не постоји стручњак који се бави неолитом у Европи, који не познаје Бањицу и не гледа које су то референтне ствари и предмети откривени на Бањици, значајни за истраживање неолита уопште у Европи“, каже кустос Милош Спасић.