Шта ако се предвиђање будућности може научити?

Једно од најобичнијих и најстаријих питања је има ли људи који заиста могу да нам кажу шта ће се догодити у будућности? Уз нешто талента и мало вежбе, као и додатну помоћ алгоритама, можда би неки од нас могли да дођу до стадијума такозваних суперпрогностичара.

Од Нострадамуса до Паула, „видовите“ хоботнице, који је наводно изузетно прецизно погађао победнике утакмица Светског првенства у Јужној Африци, није било мало оних који су тврдили да су они (или њихове животиње) у стању да предвиде будућност. У већини случајева је лако одбацити такве тврдње, било да су то невероватно нејасна пророчанства која звуче библијски (као код Нострадамуса) или случајности (као код Паула).

Шалу на страну, има ли људи који заиста могу да нам кажу шта ће се догодити у будућности? Неретко од научника или познатих политичких стручњака тражимо да нам помогну да схватимо свет. Ако желимо да знамо шта се дешава у Украјини, на пример, могли бисмо да питамо некога ко је проучавао руске војне снаге, или можда гуруа спољне политике.

За кретање инфлације у 2023. години можда бисмо отишли код економисте. Оно што је изненађујуће је да нам докази говоре да нико од њих, у ствари, не предвиђа посебно добро, пише британски Гардијан.

Средином 80-их година прошлог века, политиколог Филип Тетлок одлучио је да тестира предвиђања стручњака. Регрутовао је стотине стручњака који су провели живот размишљајући о политици и пријавио их на „прогностичке турнире“. Процењивали су вероватноћу догађаја попут тога колико дуго би Совјетски Савез још могао да траје или ко ће победити на следећим председничким изборима.

Тако на пример, неко би рекао да је постојала шанса од 30 одсто да ће се Совјетски Савез распасти пре 1990.

Током времена, стварност је давала коначну оцену тачности ових прогноза, а испоставило се да стручњаци нису били баш добри прогностичари. Многи од њих имали су резултате сличне као када би било ко насумично погађао.

Неколицина људи из струке успела је да победи шимпанзу која баца стрелице и тако бира одговоре, иако са малом разликом.

Алгоритам, научници и радознали прогностичари

Тетлок није само стручњаке бирао за турнире у предвиђању и то се показало као кључно. Постављао је огласе намењене радозналим појединцима заинтересованим за предвиђање будућности. У првој години пријавило се 3.200 људи.

Након неколико турнира, Тетлок је применио алгоритам дизајниран да предвиђањима најтачнијих прогностичара дâ додатну тежину.

Такође је предвиђањима додељивао екстремне вредности: вероватноћа би била или 100 или 0 одсто. Уз помоћ алгоритма, обични људи који су се јављали на огласе на крају су имали боље прогнозе од аналитичара обавештајних служби који су имали приступ поверљивим информацијама, и много боље од научника и политичких стручњака. Појединци са најбољим резултатима постали су „суперпрогностичари“.

Шта је „суперпрогностичаре“ учинило тако добрим?

Најважније је да су суперпрогностичари изгледали готово имуни на когнитивне пристрасности које су утицале на предвиђања других. Једна од тих предрасуда је такозвана неосетљивост на опсег, коју је прославио нобеловац Данијел Канеман.

Неосетљивост на опсег је мањкавост људског мозга да има тенденцију да стиже до истих одговора на питања која су наизглед слична, али заправо захтевају сасвим различите прорачуне.

Већина људи није баш „осетљива на опсег“, али „суперпрогностичари“ јесу. Они су, изгледа, и мање склони другим когнитивним предрасудама као што су пристрасност потврђивања (тенденција људи да трагају за информацијом која потврђује њихов унапред већ постављени став) и претерано самопоуздање. А то им све омогућава да дају боља предвиђања.

Да ли су ове необичне способности нешто са чиме се људи рађају или би неко могао да постане „суперпрогностичар“ уз довољно труда?

Одговор је, као што то обично бива, досадан и гласи: и једно и друго. Истина је да најбољи прогностичари имају карактеристике које многима недостају.

Размислите о следећем питању: Ако пет машина за пет минута направи пет апарата, колико времена је потребно да 100 машина направи 100 апарата?

Они који су одговорили 100 минута, управо су пали на типичном тесту когнитивне рефлексије, који је осмишљен да избаци оне који воле да се ослањају на осећај уместо да пажљивије размишљају.

Тачан одговор је пет минута и већина „суперпрогностичара“ га добија без икаквих проблема. Они су оне особе које чују питање и одмах почну да размишљају о томе зашто је наизглед очигледан одговор вероватно погрешан.

Међутим, постоје начини да побољшате своје вештине предвиђања. Програм обуке који је осмислио Тетлок повећао је успешност прогностичара почетника за око 10 одсто. То укључује учење класичних техника предвиђања као што је фокусирање на „основну стопу“.

Прогнозирање будућности је наша будућност

Иако делује веома интересантно, може ли ово бити корисно у стварном свету? Британска влада сматра да може. Од априла 2020. године државни службеници дају прогнозе о свему, од стопе заразе вирусом корона до вероватноће да ће Кина напасти Тајван, а све то у оквиру „Космичког базара“, једног од највећих светских турнира у прогнозирање.

У септембру 2021. године, амерички званичник је потврдио да Сједињене Америчке Државе такође разматрају успостављање сличне платформе за предвиђање да би покушали да побољшају анализу обавештајних података.

Такође, неке невладине организације сарађују са „суперпрогностичарима“ и стручњацима за рано упозоравање како би предвидели хуманитарне кризе широм света, да би могло брже да се реагује.

Иако не знамо колико би ови покушаји могли да имају утицаја (то још нико није успео да предвиди!), јасно је да предвиђање будућности има потенцијал да постане више наука него уметност. Онда више не бисмо морали да остављамо све у рукама астролога или хоботница.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.