Крај ћелавости – научници открили који протеин контролише живот и смрт фоликула длаке

Једна хемикалија је кључна за контролу када се ћелије фоликула длаке деле и када умиру. Захваљујући овом открићу, не само да би се могла лечити ћелавост, већ би могао да се убрза процес зарастања рана јер су фоликули извор матичних ћелија.

Већина ћелија у људском телу има специфичан облик и функције одређене током ембрионалног развоја који се не мења. На пример, крвна ћелија не може да се претвори у нервну ћелију, или обрнуто. Матичне ћелије су, међутим, као празан лист папира, могу да се претворе у друге врсте ћелија.

Њихова прилагодљивост чини их корисним за поправку оштећеног ткива или органа.

„У научној фантастици, када ликовима повреде зарастају у тренутку, полази се од идеје да то омогућавају матичне ћелије“, наводи биоинформатичар и коаутор студије Ћисјуен Ванг, са Универзитета у Калифорнији.

„У стварном животу, наше ново истраживање нас приближава разумевању понашања матичних ћелија, тако да можемо да га контролишемо и потпомогнемо зарастање рана“, додаје Ванг.

Вангов тим је проучавао фоликуле длаке јер су они једини орган код људи који се регенерише аутоматски и периодично, чак и без повреда.

Истраживачи су утврдили како врста протеина, ТГФ-бета, контролише процес којим се ћелије у фоликулима длаке, укључујући матичне ћелије, деле и формирају нове ћелије, или оркестрирају сопствену смрт – што на крају доводи до смрти целог фоликула длаке.

„ТГФ-бета има две супротне улоге. Помаже да се активирају неке ћелије фоликула длаке да би произвеле нови живот, а касније, помаже у оркестрирању апоптозе, процеса ћелијске смрти“, истиче Ванг.

Као и код многих хемикалија, разлика је у количини. Ако ћелија производи одређену количину ТГФ-бета, она активира ћелијску деобу. Превише тога изазива апоптозу (програмирано самоубиство ћелије).

Нико није сасвим сигуран зашто се фоликули убијају. Неке хипотезе сугеришу да је то наслеђена особина од животиња које губе крзно да би преживеле летње температуре или покушавале да се камуфлирају.

„Чак и када се фоликул длаке убије, он никада не убије свој резервоар матичних ћелија. Када преживеле матичне ћелије добију сигнал да се регенеришу, оне се деле, праве нову ћелију и развијају се у нови фоликул“, додаје Ванг.

Ако научници могу прецизније да одреде начин на који ТГФ-бета активира деобу ћелија и како хемикалија комуницира са другим важним генима, можда би било могуће активирати матичне ћелије фоликула и стимулисати раст косе.

Пошто многе животиње, укључујући и људе, имају кожу прекривену длаком, савршено зарастање рана би захтевало регенерацију фоликула длаке. Могућност прецизније контроле нивоа ТГФ-бета такође би једног дана могла да излечи ћелавост, која мучи милионе људи широм света.

Ово истраживање је детаљно описано у чланку објављеном у Biophisical Journal.