Читај ми!

Како боравак у свемиру утиче на људске кости и мишиће

Студија o губитку коштане масе код 17 астронаута који су боравили на Међународној свемирској станици пружа потпуније разумевање ефеката путовања свемиром на људско тело и метода које га могу ублажити, што је кључно знање уочи потенцијалних амбициозних будућих мисија.

Истраживањем су прикупљени нови подаци о губитку коштане масе код астронаута узрокованим условима микрогравитације у свемиру и o степену до којег се минерална густина костију може поново стећи на Земљи. У истраживању је учествовало 17 астронаута просечне старости 47 година, чије су мисије у свемиру трајале од четири до седам месеци, у просеку око пет и по месеци.

Годину дана након повратка на Земљу, астронаути су у просеку показали 2,1% смањену минералну густину тибије (цеваница, већа од две кости потколенице) и 1,3% смањену снагу костију. Код њих деветоро минерална густина костију након свемирског лета, остала је трајна.

„Знамо да се астронаутима смањује густина костију током дуготрајног свемирског лета. Оно што је ново у овој студији је да смо пратили астронауте годину дана након њиховог свемирског путовања да бисмо разумели да ли се и како кости опорављају", рекао је професор Универзитета у Калгарију Леј Гебел, научник који је био водећи аутор истраживања објављеног ове недеље у часопису Scientific Reports.

„Астронаути су доживели значајни губитак коштане масе током шестомесечних свемирских летова – губитак који бисмо очекивали да видимо код старијих особа током две деценије на Земљи, а повратили су само око половине тог губитка након годину дана на Земљи", рекао је Габел.

Губитак коштане масе настаје зато што кости које би обично носиле тежину на Земљи не носе тежину у свемиру. Свемирске агенције ће морати да побољшају превентивне мере – режиме вежбања и исхрану – како би спречиле губитак коштане масе, рекао је Гебел.

„Током свемирског лета, фине коштане структуре се стањују, и на крају се неке одвоје једна од друге. Када се астронаут врати на Земљу, преостале коштане везе могу да се згусну и ојачају, али оне које су прекинуте у свемиру не могу се поново изградити, тако да се целокупна структура костију астронаута трајно мења", објаснио је Гебел.

Астронаути који су учествовали у студији, боравили су на свемирској станици у последњих седам година. Студија није навела њихове националности, али су били из америчке свемирске агенције НАСА, Канадске свемирске агенције, Европске свемирске агенције и Јапанске агенције за истраживање свемира.

Свемирска путовања представљају велики изазов за људско тело. Важно је што више о томе сазнати јер, на пример, НАСА има за циљ да пошаље астронауте назад на Месец, у мисији која је сада планирана најраније за 2025. То би могао бити увод у будуће мисије астронаута на Марс или дуготрајније присуство на површини Месеца.

„Микрогравитација утиче на многе системе у нашем телу, међу којима су мишићи и кости", рекао је Гебел.

„Кардиоваскуларни систем такође доживљава многе промене. Без гравитације која вуче крв према нашим стопалима, астронаути доживљавају промену у кретању телесних течности која узрокује да се више крви накупља у горњем делу тела. Ово може утицати на кардиоваскуларни систем и вид.

Зрачење је такође велики здравствени проблем за астронауте јер што даље путују од Земље, то је већа изложеност сунчевом зрачењу и повећан ризик од рака", рекао је Гебел.

Студија је показала да су дуже свемирске мисије резултирале већим слабљењем костију и мањом вероватноћом опоравка кости након тога. Вежбе током лета – тренинг отпора на свемирској станици – показао се важним за спречавање губитка мишића и костију.

„Још увек много тога не знамо о томе како микрогравитација утиче на здравље људи, посебно у свемирским мисијама које су дуже од шест месеци, и које имају дугорочније здравствене последице", рекао је Гебел.