Паклено и преко дана и преко ноћи, овог лета ће пасти нови рекорди

„Највећа опасност од топлотних таласа јесу управо те тропске ноћи, јер организам не може ни ноћу да се опорави и регенерише. Посебно су у опасности старије особе, хронични и срчани болесници“, истиче климатолог, професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета.

Велике врућине у Србији увек прате и повремени, местимично јаки пљускови током којих изненада падне велика количина кише.

„Јун је месец када имамо највише тих ситуација са невременима када у кратком временском интервалу буде велика количина падавина. Јун је иначе месец када имамо највеће месечно акумулиране падавине“, наводи климатолог.

Разлог зашто се то дешава у јуну је, како објашњава, специфична динамика времена.

„Да би дошло до формирања таквих облака, потребно је да у приземном слоју ваздуха имамо јако загрејан ваздух што се дешава током лета, посебно у јуну. Топао ваздух по својој природи тежи да иде на горе, по правилу је богат воденом паром и врло брзо настаје облак који може да продукује велику количину падавина“, наводи Ђурђевић.

Наравно да на све то утичу климатске промене. „Атмосфера је данас у просеку топлија за један степен него пре, што може да проузрокује да у атмосфери имамо седам одсто више водене паре. Самим тим долази до више падавина.“

Олујна невремена и екстремне падавине све више се бележе у читавом свету, не само код нас.

Велики број држава широм света увео је рестрикције у потрошњи воде због суше.

„Овогодишње пролеће и почетак лета су веома сушни и то у целој централној Европи, северу Италије, Шпаније и Португалије. Тај топлотни талас је претходних дана стигао чак и до Норвешке, где су измерене температуре и до 20 степени изнад просечних. Слична је ситуација у САД, посебно у Калифорнији и Аризони где су такође уведене рестрикције“, каже Ђурђевић.

Што се Србије тиче, она потпада под медитерански појас, који се у климатологији зове „врућом тачком“, јер се на његовом подручју процес загревања одиграва брже него у остатку света.

Зато у Србији брже расте температура од глобалног просека.

„Током летњих месеци просечно имамо 10 одсто мање падавина него што смо имали у прошлости. Зато су суше у овом подручју све чешће. Рецимо, у Србији су суше и сушни периоди постали дупло чешћи него у прошлости“, наводи климатолог и професор.

Све указује да ће се прогнозе обистинити, а да ћемо имати изузетно топло и сушно лето.