Читај ми!

Рећи да нешто не знаш је знак зрелости, поручује оснивач Фондације „Светски умови“

Нобеловци, астронаути, научници и уметници, по други пут сусрели су се у Београду на конференцији „Светски умови“ (World Minds). Фондација постоји скоро 15 година и окупља највеће умове света, изузетне људе који доприносе заједници. Оснивач ове организације, Ролф Добели, говорио је за РТС.

Врхунски научници, уметници, добитници Нобелове награде, успешни предузетници, ко може бити члан "World Minds-а"?

– Све су то људи који су постигли значајне ствари у животу, велика достигнућа у науци, уметности, технологији, пословању то је оно што представља 'Wordl Minds', заједницу људи који доприносе свету.

Међутим, оно што је још неопходно да испуните као услов да би сте постали део 'World Minds' јесте да будете добра особа. Ми желимо да сарађујемо са финим људима и да створимао заједницу оних који немају велики его, да су успешни, али скормни.

Да ли има много скромих људи?

– Већина јесте скромна, јер су свесни тога да је највећи део њиховог успеха то што су добили шансу, имали среће или околности су просто биле такве. Људи који су заиста паметни разумеју то. Има и оних који то не виде тако па мисле да су за успех 100 посто они заслужни, а ми такве људе не желимо.

Која је мисија World Minds-a, да ли само размена идеја?

– Ми желимо да разумемо свет, а то можемо ако искорачимо из сопствених оквира. Наравно, подразумева се да сте специјализовани за одређену област јер само тако можете и постићи успех, али морате прећи ту професионалну линију да бисте схватили како свет функционише. Зато пословни људи морају разговарати са научницима, а научници са уметницима, важна је и комуникација чак између различитих грана науке и уметности.

Овај концепт подсећна на идеју о ренесансном, универзалном човеку који има широка интересовања ?

– Па да. Ако кренете још од aнтичке Грчке, постојали су људи који су желели да обједине знања. Аристотел, на пример, за кога се веровало да је знао све у том периоду. Међутим то данас више није могуће, та времена су прошла, али још се можемо трудити да усавршимо слику о свету коју имамо у глави и да јасније сагледавамо шири контекст свега.

Зашто се изабрали Србију као место за одржавања симпозијума World minds?

– То је веома интересантно питање. Зашто Србија. Ваш председник и премијерка су годинама присуствовали нашим конференцијама, као гости. То им се допало и довели су са собом многе успешне људе и предузетнике у Цирих. Временом смо почели да причамо са њима. Пре свега веома су нам се допали, помислили смо како су заиста сјајни и имају невероватну енергију.

Онда нам је премијерка Ана Брнабић, која је тада била министарка државне управе и локалне самоуправе, предложила да овакав скуп направимо у Београду и радо смо прихватили. Заљубили смо се у вашу земљу, људе, храну и заиста је сјајно што смо овде.

Шта данас прво помислите када чујете Срби?

– Пре него што сам први пут дошао овде, а верујем и већина људи исто, помислио сам на стару државу Југославију. На Милошевића, рат, бомбардовање Београда 1999. Мислим да је то још многима у сећању, све док не дођете овде и видите шта се заправо дешава на овом месту. А онда када сте ту и видите шта се сада дешава, будете импресионирани.

Зато је добро када људи долазе или упознају Србе било где у свету и разговарају са њима и схвате какав је потенцијал у науци, колико има компанија које се баве технологијама. Образовни систем вам је овде одличан па имате толико много паметних људи у земљи, а такође и ван ње. Зато мислим да је та размена веома важна, јер Србија и даље има погрешан имиџ у свету.

Један од чланова фондације "World minds" је и чувени Херни Кисинџер, који је 20. маја напунио 99 година. Памтите ли неки његов савет и да ли га примењујете?

– Он је у саветодавном одбору наше организације и једина је жива особа која зна историју Тајвана, јер је преговарао са председником Мао Цедунгом и тадашњим премијером, на који начин да се сарађује са Тајваном. Развио је идеју о једној земљи са два система. Кинези знају ту историју и дуго памте, али америчка администрација не, јер се мења сваке четири године. И због таквих ситуација је сјајно имати особу као што је Кисниџер, да их подсети.

Хенри је вероватно најбољи преговарач кога сам икада срео. Слушајући тог човека само пет минута сазнаћете нешто ново о свету и то сваки пут. Он је једноставно невероватна личност и јако ми је драго што је део наше заједнице.

Савремено друштво очекује од лидера да имају мишљење о актуелним глобалним темама, као што су рат, климатске промене и енергетска криза. Да ли вама постављају таква питања?

– Наравно. Данас сви имају мишејње о свему, а то је на неки начин болест. Било би боље да није тако. Мишљење је као нос, сви га имају. Зато га треба изностити само када стварно нешто знате, о области у којој сте заиста стручни. Ја се трудим да не дајем савете о свему јер то замагљује расуђивање. Како на пример можемо знати шта ће бити на берзи за две године.

Учио сам и храбрио себе како да кажем 'не знам'. Тако да, ако ме неко пита шта мислим како ће се завршити рат у Украјини, ја кажем 'не знам'. Када сам био млађи мислио сам да је то знак слабости, сада видим да је то знак снаге, јер то значи да знате неке друге ствари. Јесте потребна храброст да признате да нешто не знате, али је много боље и знак је зрелости.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво