О прослави Савиндана у Карловачкој митрополији

Дуго је било уврежено мишљење да је Свети Сава веома касно, тек у 19. веку, постао патрон српских школа у правом значењу те речи. У научном раду Радослава М. Грујића из 1935. године наведено је да не постоје трагови о томе да је Свети Сава у 18. веку слављен као заштитник нижих и виших школа које су почеле да се развијају у Карловачкој митрополији и да прве информације о прослави Светог Саве у Земуну потичу тек из 1812. године.

У другим документима написано је да се култ Светог Саве у новијој националној историји одржао међу Србима у Хабзбуршкој монархији у виду народног празника и школске славе, а у Србији је тек указима кнеза Милоша Обреновића уведено његово обавезно прослављање.

Међутим, у Аустријској националној библиотеци, у Бечу, налази се документ под називом Occupationes et exercitia varia sclavonice, који је служио као уџбеник у српско-латинској школи у Сремским Карловцима у време када су тамо предавали руски наставници.

Уџбеник је писан за потребе 3. и 4. разреда Карловачке српско-латинске школе тридесетих година 18. века. У њему се налазе текстови који описују школски живот ученика.

Један текст сведочи да су 14. јануара по старом календару, на Дан Светог Саве, ученици карловачке Школе Козачинскога имали рекреацију, тј. да се тог дана нису одржавали школски часови. Наставник саветује ученике да током празника не губе време узалуд него да уче и моле Светог Саву да их заступа пред Богом.

Свети Сава се у тексту назива светитељем и просветитељем, што подразумева једно ново значење које у веку разума и просвећености припада управо његовом култу школског патрона.

О прослави Савиндана у Карловачкој митрополији

Коментари