Не добијамо само ми заразне болести од животиња – ни неандерталци нису боље прошли

Истраживачи су поново испитивали фосилизоване кости неандерталца који је пронађен у пећини у близини француског села La Chapelle-aux-Saints 1908. године.

Сада светски познат, био је то први релативно комплетан скелет неандерталца који је ископан и један је од најбоље проучених.

Више од једног века након његовог открића, његове кости још дају нове информације о животима неандерталаца, који су живели у Европи и деловима Азије пре него што су нестали пре око 40.000 година.

Човек, за кога се сматра да је био у касним педесетим или шездесетим годинама, када је умро пре око 50.000 година, имао је узнапредовали остеоартритис кичменог стуба и зглоба кука, потврдила је студија из 2019.

Међутим, током поновне анализе, др Мартин Хојслер - специјалиста интерне медицине и шеф групе за еволуциону морфологију и адаптацију Универзитета у Цириху у Институту за еволуциону медицину - схватио је да има још узрока за се све промене у костима, као што су запаљенски процеси и рекао да је дијагноза заправо - бруцелоза.

Студија са тим налазима објављена је у часопису Scientific Reports.

Млеко, сир, овце и козе 

Бруцелоза је болест која је и данас распрострањена. Људи генерално добијају болест директним контактом са зараженим животињама, једући или пијући контаминиране животињске производе, или удишући агенсе из ваздуха, према Светској здравственој организацији.

Већина случајева је узрокована непастеризованим млеком или сиром направљеним од млека заражених коза или оваца.

То је такође једна од најчешћих зооноза - болести које се преносе са животиња на људе. Они укључују вирусе попут ХИВ-а и коронавируса који су изазвали пандемију ковида 19.

„Бруцелоза има широк спектар симптома, укључујући грозницу, бол у мишићима и ноћно знојење", рекао је Хојслер.

Болест може трајати од неколико недеља па до великог броја месеци или чак година. Дугорочни проблеми који настају услед болести су променљиви, али могу укључивати артритис, бол у леђима, упалу тестиса - што може довести до неплодности - и упалу срчаних залистака познату као ендокардитис, за који је Хојслер рекао да је најчешћи узрок смрти од ове болести.

Студија наводи да је овај случај „најранији сигуран доказ ове зоонотске болести у еволуцији хоминина".

Болест је такође пронађена у скелетима Хомо сапијенса из бронзаног доба, који датирају од пре око 5.000 година.

Бруцелоза се данас јавља код многих дивљих животиња, а Хој слер је рекао да се неандерталац вероватно заразио болешћу док је клао или кувао месо животиње која је била ловина.

Разне верзије болести 

Могући извори заразе укључују дивље овце, козе, дивља говеда, бизоне, ирвасе, зечеве - сви били компоненте исхране неандерталаца. Међутим, у научном раду се наводи да две велике животиње које су неандерталци ловили, мамути и вунасти носорози, вероватно нису били резервоар болести - бар на основу живих рођака тих животиња, код којих је бруцелоза углавном није била откривена.

Имајући у виду да је човек чији су остаци проучавани додатно - доживео године које су за то време биле велика старост, Хојслер сматра да је неандерталац можда имао блажу верзију болести.

Иначе, нивоја истраживања показују да су неандерталци били интелигентнији него што се раније претпостављало.

Хојслер је рекао да је студија коју је објавио 2019, показала да би, чак и уз истрошеност услед дегенеративног остеоартритиса, праисторијски човек који је пронађен у француском селу, ходао усправно.