Да ли су парасоцијални односи нездрави

Термин „парасоцијални однос" први су употребили социолози Доналд Хортон и Ричард Ворл 1956. године када су проучавали однос између гледалаца и телевизијских личности, попут водитеља вести и звезда сапуница.

Елизабет Перс, професорка комуникација на Универзитету у Делаверу, каже да парасоцијални однос представља „илузију пријатељства" са јавном личношћу. На друштвеним мрежама се данас критички односе према том изразу и ономе што представља. Међутим, стручњаци верују да такви односи могу бити корисни.

Парасоцијални односи су помогли да лакше поднесемо изолованост у периоду пандемије, каже терапеуткиња Одри Хоуп.

Еволуција парасоцијалних односа

Професорка Перс је почела да проучава парасоцијалне односе осамдесетих година прошлог века. Од тада се, захваљујући друштвеним мрежама, славне личности чине доступнијим и приступачнијим, што ствара утисак блискости.

„Медији су се променили", каже Персова. „То посебно примећујем на Инстаграму, где пажљиво смишљене поруке наводе људе на интеракцију и стварају осећај пријатељства."

У прошлости су се парасоцијалне везе проучавале у контексту испитивања осећања која су обожаваоци имали према лику који је нека звезда тумачила. Стручњаци кажу да је смисао термина који се данас користи „комплекснији" – јер се обожаваоци везују за стварну личност славне особе. Звезде су, на крају, људска бића – теоретски је могуће да ће комуницирати с вама на друштвеним мрежама или чак започети однос, објашњава Венди Гарднер, професорка социјалне психологије на Универзитету Нортвестерн. Но ако мислите да вам је нека од тих особа пријатељ, а она уопште нема представу ко сте, то онда потпада под оквире парасоцијалних односа.

Елизабет Перс сматра да су односи са познатим личностима на друштвеним мрежама илузија. „Добијате илузију разговора, а можда чак и не разговарате са познатом особом, него са њеним менаџером за друштвене мреже", каже она.

Обожавање наспрам парасоцијалне везаности

Чини се нормалним када неко прати све што његов омиљени уметник, аутор или глумац створи. Али Гарднерова наглашава да није исто бити обожавалац и развити парасоцијалну везаност.
„Парасоцијални однос не одређује количина времена коју проводите размишљајући о звезди, него то како се осећате", каже професорка Гарднер. Кључна разлика је у осећају везаности за ту особу. „Можете бити велики обожавалац славне личности, а да немате успостављен парасоцијални однос са њом", каже Гарднерова. На пример, ако се дивите одређеној глумици, отићи ћете да погледате филм само зато што она игра у њему. Али то не значи да ћете имати осећај да вас веже пријатељство.

Утицај пандемије

Многи друштвени обрасци су се променили током пандемије. Неки људи жуде за друштвеном интеракцијом.

„Понекад људи развију парасоцијалну везаност јер немају други начин да задовоље те потребе", каже Венди Гарднер, а Елизабет Перс додаје: „Нормално је да то радимо јер смо друштвена бића".
Према Гарднеровој, парасоцијални односи се не могу мерити са правим, али је боље да имамо и њих него да будемо потпуно лишени осећаја друштвене повезаности.

И Одри Хоуп сматра да парасоцијални односи могу бити корисни, али само док се не користе као замена за праве односе. „Када почнемо да прогонимо славну личност или да праве односе замењујемо парасоцијалним, тада залазимо на подручје нездравог. Морате се запитати: „Коју корист имам од овог односа? Зашто сам толико опседнут овом звездом? Да ли на овај начин одвраћам себи пажњу од правих проблема?"